Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović(subjektivni mislilac)
Avionske nesreće
Kroz serijal Avionske nesreće na Nacionalnoj geografiji uverio sam se da je aviosaobraćaj najzahtevniji i najsloženiji saobraćaj. Incident na beogradskom aerodromu me je naveo da napišem tekst na ovu temu kao i površno izveštavanje novinara i reakcija nadležnih službi.
Kada se desi slučaj prva stvar je da nacionalna agencija za aviosaobraćaj oformi komisiju sa glavnim istražiteljem koji odmah izlaze na lice mesta i vrše uviđaj sa prikupljanjem materijalnih dokaza. Snimak iz kokpita(avionska kabina) i crna kutija su osnova istrage od kojih se u istoj polazi. Preslušava se razgovor posade u kokpitu. Svaki avion ima svoj protokol prema kojem posada mora da čekira svaku radnju koja je potrebna za poletanje. Analizira se koliko su bili skoncentrisani na posao, da li su odmarali, da li su imali probleme pre leta, da li su razumeli uputstva iz kontrolnog tornja. Do sitnih detalja. I onda se ide tragom dobijenih informacija.
Uzrok je uvek ljudski faktor u održavanju aviona, kontrolnom tornju i posadi aviona.
Serijal je pokazao da se u selekciji pilota greši, da se regrutuju osobe koje nisu sposobne za posao pilota. Da velika većina pilota ne zna da upravlja ručno kada otkaže autopilot iz nekog razloga. Mnoge niskobudžetne kompanije na uštreb smanjenja troškova rizikuju bezbednost putnika i posade. I kod najsavremenijih aviona moguće su greške kao i odluke pilota.
Na osnovu dobijenih rezultata postojeći protokoli se dopunjuju, menjaju.
Za vreme istrage ne daju se informacije novinarima, za razliku od nas gde se razgovor u kokpitu odmah pojavio u javnosti. I koristi da se emisije popune aktuelnostima.
Ali to je Srbija, što bi uvek rekli kada se nešto loše desi.
