Centar za istraživanje u politici Argument promoviše autohtone lokalne sorte šljiva Crvena Ranka i Požegača da bi se sačuvao biodiverzitet.
CRVENA RANKA ĆE OPET BITI KRALJICA ŠLJIVA

Čuvena kraljica šljive, skoro zaboravljena rakijska sorta, pronašla je svoje utočište u Bistrici na padinama planine Bitovik, opština Prijepolje i Nova Varoš. Na tromeđi Srbije, Crne Gore i BiH. Ovoj autohtonoj srpskoj šljivi, koja je opevana i u pesmi, donedavno je pretilo potpuno izumiranje. U Bistrici  našla je svoje utočište i namerava da povrati staru slavu. Ranka je najbolja, nekada najzastupljenija i najrodnija autohtona rakijska sorta šljiva. Specifična je zbog svoje koštice, koja je toliko tvrda da prilikom fermentacije i pečenja ne puca i samim tim ne ispušta u rakiju ono što je štetno. Naprotiv, ona i daje taj specifičan ukus rakiji. Svi će je prepoznati po tome što je meso ploda slepljeno s košticom. 

Nju je prepoznala Slow food organizacija. Reč je o eko-gastronomskom pokretu, koji je nastao u Italiji 1986. godine, a sada okuplja oko 150 zemalja. Pobornici su specifične filozofije sporog uživanja u hrani, ali i čuvanja tradicije u ishrani i negovanja lokalne kulture hrane i pića. Pokret je nastao kao odgovor na Fast Food, iz revolta protiv brzog i nezdravog konzumiranja hrane i brzog života savremenog sveta, nestanka interesovanja ljudi za hranu koju jedu i lokalnih tradicija u ishrani. Kao autentična i autohtona sorta, ranka nosi znak Slow food i logo “prezidijum projekat”. Uvrštena je u 400 proizvoda iz celog sveta ovog pokreta koji promoviše lokalne proizvode. Osnovna ideja jeste da se sačuva biodiverzitet, jer ako ovako nastavimo, za desetak godina svi ćemo piti pet, šest istih vina i jesti 10 istih jela. Pokret svake godine daje pomoć proizvođačima hrane i pića koji proizvode lokalne specijalitete ili sirovinu za njih. A misija je da ova stara sorta dobije što više pristalica. Rakija se pravi po tradicionalnom receptu. Sakupljaju se samo šljive koje su dobre za jelo. Fermentacija se obavlja u drvenim kacama od 21 do 25 dana. Kljuk se prepeče u bakarnim kazanima male litraže do 120 litara. Tako se dobija meka rakija, koja se odmah ili kasnije prepeče da bi se dobila ljuta. Tri meseca leži u novim hrastovim buradima, zatim šest meseci u buradima srednje starosti, a potom u starim hrastovim bačvama.

Mi čuvamo tradiciju starog srpskog sela i običaja. Radujemo se gostima i proizvodimo prirodnu rakiju od autohtonih sorti šljiva Crvena Ranka i Požegača. Svi koji žele da podrže opstanak autohtonih sorti šljive Crvena Ranka i Požegača mogu da se jave na mejl: bitovikargument@gmail.com.

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial