Piše: Slobodan Martinović
Briselski sporazum
Analizu godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma podelio bih u tri dela. Prvi je ono što je sprovedeno iz sporazuma. Srbi su se institucionalno integrisali u okvir Kosova. Priština nije ispoštovala stvaranje Zajednice srpskih opština. Odgovornost snosi albanska strana i EU. Delom i Vučić kada je počeo sa Tačijem da razmatra ideju razgraničenja, čime je u stranu stavio formiranje Zajednice srpskih opština.
Drugi, „O državi, osnovi jedne pravne teorije“, Slobodan Jovanović, 1922. godina: „Jedna država, čija je oblast smanjena, nije u svojoj ličnosti promenjena. Ona je ostala ista, pošto onaj pravni centar u kome se njena volja stvara, nije tim teritorijalnim izmenama povređen; sva je razlika u tome što se njena volja sada ostvaruje u jednom užem krugu.“
Pošto pregovarači pominju kreativno rešenje, ja bih ga predložio u vidu saveza a ne razgraničenja. Gde bi Srbija i Kosovo definisali zajedničke poslove kao što su evropske integracije, bezbednosna politika, ekonomija. Zajednički poslovi bili bi pod parlamentarnom kontrolom.
Treći, status žrtve koji stalno stavljaju u fokus Srbi sa Kosova i Srbi van Srbije. Nije u redu da manipulišu ulogom žrtve, i kad treba i kad ne treba. Žrtve smo svi, na ovim prostorima, jedne pogrešne politike koja se kreirala devedesetih godina, a kraja joj nema.
