Od ponedeljka se u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini spekuliše o tome je li premijer Slovenije Janez Janša poslao neslužbeni diplomatski dokument (“non-paper”) u Bruxelles, koji govori o novom crtanju granica na području Bivše Jugoslavije. Niko nije službeno potvrdio da je predsednik Evropskog veća Charles Michel dobio dokument takvog sadržaja iz Slovenije. No, neslužbeni diplomatski dokument koji predviđa raspad Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenje Kosova s Albanijom zapravo postoji. Danas ga je objavio slovenački portal necenzurirano.si.
Prema informacijama ovog medija, dokument pod naslovom “Zapadni Balkan – put napred” primljen je u Michelovom kabinetu u februaru. Ko ga je napisao, ne može se službeno znati. Prema izvorima www.necenzurirano.si, zasigurno nije iz slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Prema nekim informacijama, deo njegovog sadržaja napisan je u Budimpešti. Ipak, u briselskim diplomatskim krugovima o njemu se govori kao o “slovenačkom” dokumentu, jer je navodno Janšin kabinet učestvovao u slanju na razne adrese. Budući da se radi o neslužbenom diplomatskom dokumentu namenjenom saopštavanju različitih stavova i inicijativa bez službenog karaktera, on nema ni glavu ni potpis. Došao je Michelu mimo službene diplomatske pošte, pa se njegovo postojanje može u bilo kojem trenutku javno poreći.
Portal www.necenzurirano.si dalje piše:
Zato, to nije službeni stav Slovenije, već samo jedan od neformalnih predloga za moguće rešenje pitanja koja se tiču zemalja bivše Jugoslavije. Ali njegov je sadržaj u potpunoj suprotnosti sa svim važećim dokumentima na kojima se temelji spoljna politika zemlje. Štaviše, dokument je prilagođen srpskim i hrvatskim nacionalističkim krugovima, koji već tri decenije rade na raskomadavanju Bosne i Hercegovine.
Dokument tako u uvodu spominje “nerešena nacionalna pitanja Srba, Albanaca i Hrvata” koja su se pojavila nakon raspada Jugoslavije. Autori dokumenta ističu da čak i nakon uspostavljanja mira nakon završetka ratova, obećanih evropskih perspektiva i napretka Severne Makedonije i Crne Gore u ovom smeru u regiji, “ključna pitanja ostaju neriješena”.da je Dejtonski sporazum 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, koji je odnio više od 100 000 života, praktički prepoznao ono što je postignuto tokom rata, ali ne u načelu.
– Da je trenutno teško zamisliti evropske perspektive Srbije i Kosova.
– Da se članstvo BiH u EU može u potpunosti isključiti.
– Da je u međuvremenu prazan prostor iskoristila Turska, koja je povećala svoj uticaj u BiH i Severnoj Makedoniji.
– Da osim Turske, nekolicine lokalnih političara i njihovih pristalica koji lično imaju koristi od haosa i nefunkcionalnih institucija, niko nije zadovoljan situacijom u BiH.
Ovde dolazimo do ključnog dela dokumenta – predloženih “rešenja” za gore opisane probleme. Autori dokumenta naglasili su da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni donositi strateške odluke. Pa, šta oni predlažu?
1) Ujedinjenje Kosova i Albanije. “Na Kosovu se 95 posto stanovništva želi ujediniti s izvornom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktički ne postoji. Srpski dio Kosova dobio bi poseban status – sledeći primer Južni Tirol “, navodi se u dokumentu. To je autonomna pokrajina na severu Italije, gdje je većina stanovništva nemačkog govornog područja.
2) Ujedinjenje većine teritorija Republike Srpske sa Srbijom. “Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj meri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom je slučaju Srbija spremna pristati na ujedinjenje Kosova i Albanije”, navodi se u dokumentu.
3) “Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol).”
4) “To bi Bošnjacima dalo nezavisnu funkcionalnu državu i preuzelo punu odgovornost za nju. Na referendumu bi ljudi odlučivali hoće li pristupiti EU ili budućnosti izvan EU (sledeći primer Turske. Za sada velika većina Bošnjaka podržava perspektivu EU i nagli porast turskog uticaja i radikalnog islama, situacija bi se mogla drastično pogoršati tokom sledeće decenije. “
