Pomagač – negovatelj

Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Danas je Skupština Srbije odbila predlog zakona „Roditelj–negovatelj“. Još jedna rasprava, još jedno glasanje, i još jedno poniženje za one koji godinama nose teret koji država ne vidi. Odbijen je predlog koji nije tražio privilegije, već minimum ljudskog dostojanstva — priznanje da postoji život koji se ne meri platnim spiskom, već požrtvovanjem.

Dvadeset godina bio sam pomagač svojoj supruzi koja je bolovala od multiple skleroze. Dvadeset godina u kojima sam učio da negovanje nije posao, nego životni poziv. Svaki dan bio je borba — ne samo protiv bolesti, nego protiv sistema koji ne vidi one koji tiho izgaraju pored svojih najmilijih. Niko mi nije pomagao. O svemu sam sam vodio računa — o terapiji, dokumentima, lekovima, finansijama, o svakom dahu koji je trebalo da traje duže.

Danas, kada čujem da je zakon odbijen, to nije samo politička vest. To je poruka svima koji brinu, neguju, podižu i nose — da u ovoj zemlji briga nije vrednost. Da solidarnost ne postoji ako nema političkog interesa.

Desetine miliona evra u Srbiji godišnje nestaju u korupciji, nameštenim tenderima i partijskim kombinacijama. A za one koji brinu o bolesnima, starima i nemoćnima — nema ni reči podrške. Nema fonda, nema priznanja, nema poštovanja.

Zakon o roditeljima–negovateljima bio bi najmanja mera pravde i humanosti. Država koja ne ume da prepozna brigu kao rad, ne može očekivati ni da građani u nju veruju.

Pomagači su tihi stubovi svakog društva. Oni ne traže ništa osim da ih se vidi. A danas ih je Srbija — još jednom — svesno pogledala i okrenula glavu.

Pomagač – negovatelj