Ćacilend gori: marketinški penal u režiji vlasti
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Juče se zapalio „Ćacilend“, ali mnogo više je gorelo u medijskom požaru koji je usledio. Od trenutka kada se pojavio snimak zapaljenog „Ćacilenda“, preko hapšenja osumnjičenog i njegovog javnog saslušanja na ulici, pa sve do vanrednog obraćanja predsednika države — sve je delovalo kao pažljivo režiran scenario.
U normalnom društvu, požar bi bio posao za vatrogasce i policiju, a ne za predsednika. Međutim, u Srbiji svaki događaj postaje deo političke kampanje. Izveštavanje tabloida ličilo je na marketing — ne na informisanje. Kao da gledamo „plaćenu reklamu“ u kojoj je glavna poruka da je vođa svuda, da sve zna i da sve rešava.
Čak i način na koji je uhapšeni prikazan – kao negativac iz televizijske serije – delovao je kao unapred dogovorena scena. U tom spektaklu, stvarni ljudi i stvarne posledice nestaju, a ostaje samo narativ o predsedniku koji „brine“.
Nikada nisam verovao takvim reklamama, niti onima koje pokušavaju da izgrade kult ličnosti kroz svakodnevne afere i medijske manipulacije. Ono što je juče predstavljeno kao „bezbednosni incident“ bio je, zapravo, marketinški penal – prilika da vlast sebi dodeli još jedan poen u borbi protiv „haosa“ koji sama proizvodi.
Dok tabloidi gore, institucije ćute. I kao i mnogo puta do sada, pitanje nije ko je zapalio „Ćacilend“, već ko i zašto pali javnu svest.
Ćacilend gori: marketinški penal u režiji vlasti