Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Evropski parlament je 21. oktobra 2025. usvojio Rezoluciju o polarizaciji i pojačanoj represiji u Srbiji, godinu dana nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi. Dokument, koji su zajednički predložile gotovo sve političke grupacije u Evropskom parlamentu – od Evropske narodne partije do Zelenih i Socijalista – odražava duboku zabrinutost zbog stanja demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji.
Tragedija u Novom Sadu postala je simbol ne samo institucionalne neodgovornosti već i društvenog buđenja. Studentski protesti koji su usledili, a kasnije prerasli u najmasovniji pokret u novijoj istoriji Srbije, izražavali su zahteve za pravdom, odgovornošću, slobodom medija, fer izborima i okončanjem korupcije. Evropski parlament je u rezoluciji naglasio da podržava pravo građana na mirne proteste i prepoznao studentski pokret kao izraz građanske hrabrosti, napominjući da su srpski studenti ušli u uži izbor za Nagradu Saharov za slobodu mišljenja.
Ipak, ton rezolucije oštro kritikuje način na koji su vlasti odgovorile na proteste – nasiljem, masovnim hapšenjima, zloupotrebom policije i tajnih službi, pa čak i korišćenjem akustičnog oružja protiv demonstranata. Posebno je apostrofiran rastući uticaj Kine i Rusije, kao i kampanje dezinformacija koje doprinose polarizaciji društva. Evropski parlament upozorava da Srbija, uprkos deklarativnoj posvećenosti evropskim integracijama, ozbiljno nazaduje u ključnim oblastima poput nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije.
Uprkos oštrom tonu, rezolucija nosi i poruku nade. Evropski parlament poziva sve aktere u Srbiji – političke partije, civilno društvo, medije i obrazovne institucije – da doprinesu depolarizaciji, dijalogu i obnovi poverenja. Time se potvrđuje da evropska perspektiva Srbije nije izgubljena, ali da se ona više ne meri samo formalnim pregovorima, već sposobnošću društva da se izbori za istinu, pravdu i slobodu.
Za Srbiju, rezolucija iz Strazbura nije samo kritika spolja. Ona je ogledalo unutrašnjih protivrečnosti – između autoritarne prakse i demokratskog potencijala, između straha i građanske hrabrosti. Godinu dana nakon tragedije, pitanje koje ostaje nije samo ko je odgovoran, već – da li Srbija ima snage da se probudi.
