Patriotizam s punim džepovima

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Kada si bogat, možeš da priuštiš da pričaš o patriotizmu kao o luksuzu. Tada te ne zanima vladavina prava, jer ti zakon ne treba – tvoja moć je iznad njega. Upravo tako zvuči retorika Milorada Dodika: „Šta će vam vladavina prava, važno je biti Srbin.“ I naravno, važna je Republika Srpska. I Srbija. I svi simboli koji zamagljuju činjenicu da je pod njima skriveno jedno – lično carstvo moći i novca.

Dodik, kao simbol postratnog profiterstva, nije sam u toj priči. Njegov pandan u Srbiji, Aleksandar Vučić, već godinama nastupa kao nezaobilazni faktor stabilnosti – ali preti nestabilnošću svaki put kada mu vlast izmakne iz ruke. Balkan, kaže, ne može da diše bez njega. A zapravo, ne može da diše baš zbog njega.

No još su opasniji oni koji u politiku nisu došli iz gladi, već iz nasledstva. Oni koji su imali sve, ali su poželeli – još. Primer je Toma Mona – naslednik, bogataš, politički padobranac. Ušao u sistem sa osmehom, završio u zatvoru. Jer novac bez mere postaje politika bez odgovornosti.

U toj piramidi lažnog patriotizma, na vrhu se ne nalaze oni koji služe narodu, već oni koji narod koriste. Patriotizam se svede na praznu reč, dok je jedini pravi domovina – njihov bankovni račun. U Švajcarskoj, Dubaiju, ili ko zna gde.

I zato nije čudno što je Dodik sada pod sankcijama, pod istragama, pod pritiskom – i gotovo izbrisan sa političke mape. Isto čeka i Vučića. Ne zato što su izdali narod, već zato što je njima narod bio sredstvo, a država alatka.

Na Balkanu, politika prečesto postaje porodica korupcije: otac moć, majka laž, brat patriotizam, sestra propaganda. I svi zajedno sede za stolom i jedu budućnost.

Patriotizam s punim džepovima