Crkveni sud

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Kada teolog biva izveden pred crkveni sud jer ima sopstveno mišljenje o stanju u društvu, postavlja se pitanje – kome crkva zapravo služi?

Čuvena rečenica „ima Bog svoje ljude, a crkva svoje“ danas zvuči bolno tačno. Teolog koji govori iz vere, savesti i istine – čovek je Boga. Patrijarh koji ćuti pred nepravdom i servilno stoji uz vlast – čovek je sistema, hijerarhije i kontrole.

Ako je verovanje u Boga lični, unutrašnji čin slobode, kako onda crkva, koja bi trebalo da bude zajednica duha i utehe, sve češće postaje instrument vlasti i produžena ruka politike? Zašto patrijarh Porfirije, ako je istinski u dijalogu s Bogom, nije postavio pitanje sopstvene vere u trenutku kada su Vučić i Dodik brutalno zloupotrebljavali narod, jezik, veru i istoriju?

Crkva ne bi smela da bude koalicioni partner vlasti, već korektivni stub – glas savesti, a ne propagande.

Suočeni s ovim apsurdom, postaje jasno: teolog pred crkvenim sudom nije znak jeresi, već možda poslednji dokaz da u crkvi još postoji neko ko veruje više u Boga nego u instituciju. A možda je baš to najveći greh danas – biti slobodan vernik u okovima crkvenog poretka.

Vera jeste privatna stvar. Ali ćutanje crkve pred nepravdom je javni greh.

Crkveni sud.