Humanitarna kriza u Gazi: Glad, progoni i licemerje moći

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Dok se svet sve brže okreće svojim političkim obračunima, humanitarna kriza u Gazi dostiže dno ljudske tragedije. U nedavnoj izjavi, Donald Tramp je priznao: „Ljudi u Gazi su stvarno izgladneli.“ Ova konstatacija, iako tačna, dolazi kasno i ne menja suštinu politike moćnih — pasivnost ili selektivno saučesništvo.

Više od pola miliona ljudi suočeno je sa glađu, dok su humanitarni konvoji sistematski blokirani. Bolnice su ruinirane, škole razorene, deca ubijena. U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne vodi rat — vodi lov na ljude. Precizna vojna operacija pretvorena je u kolektivno kažnjavanje naroda, pod paravanom borbe protiv terorizma.

U Gazi ne nestaje samo hrana i voda — nestaje nada. Svaki dan bez prekida vatre je još jedan dan smrti i očaja. Međunarodne institucije izriču upozorenja, ali bez posledica. Svet gleda, beleži i — ćuti.

Ovo nije samo politička tema. Ovo je ispit čovečnosti. Ako se zločin ponavlja pred očima svih, a niko ne interveniše, gde se nalazi granica između neutralnosti i saučesništva?

U vremenu kada su informacije dostupne svima, ignorisanje istine postaje izbor. A izabrati da ne reaguješ, znači izabrati stranu tlačitelja. Gazu ne ubija samo rat — ubija je ravnodušnost sveta.

Humanitarna kriza u Gazi: Glad, progoni i licemerje moći