Religijski zanos jednog poslanika
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Nedavno je jedan opozicioni poslanik objavio kolumnu pod naslovom „Religijski zanos“. Naslov izaziva pažnju – možda i očekivanje da će čitaocu ponuditi refleksiju o duhovnosti u vremenu političke krize. Umesto toga, ponuđena je kombinacija nadmenosti, nepoverenja u običnog vernika i pasivne političke pozicije koja ne razume ni društveni trenutak, ni odgovornost opozicije.
Religijski zanos, kako ga autor zamišlja, zapravo ne postoji. Nije to kategorija koja ima uporište u stvarnom iskustvu vere. Niko nikada nije uspostavio ugovor s Bogom. Komunikacija s božanskim ne liči na deklaraciju, dogmu, ni politički manifest. Ona se dešava svakodnevno, često nečujno. Nekad kao vera, nekad kao sumnja. Nekad kroz bliskost, a nekad kroz distancu. To je lični dijalog, a ne kolektivni trans.
Kada jedan političar – opozicionar, pritom – koristi pojam „religijskog zanosa“ da bi delegitimizovao studentski pokret, on ne samo da pogrešno razume veru, već duboko potcenjuje građane. Umesto da bude glas onih koji traže odgovornost vlasti, on ulazi u ulogu duhovnog sudije. Piše s visine. Njegova rečenica ne dotiče ljude koji žive svoju veru – tiho, dosledno, van reflektora.
Vera, istinska vera, ne viče. Ne optužuje. Ne propoveda s bine.
Vera nije ni program, ni pozorište, ni govornica.
Vera ne traži spektakl – ona traži istinu.
Dok hiljade studenata stoje na ulici, dok brane elementarno dostojanstvo, poslanik im suprotstavlja „zanos“, kao da je njihova vera u promenu nešto sumnjivo, opasno, neprikladno. Kao da kolektivna nada u pravednije društvo mora biti obezvređena, kako bi se opravdala sopstvena politička pasivnost.
To nije vera. To je strah.
To nije duhovnost. To je političko sklanjanje.
Ako opozicija želi da bude deo promena – mora naučiti da ponekad ne vodi, već sluša. Da ne nudi objašnjenja koja niko nije tražio, nego da bude prisutna tamo gde se budućnost već događa – na ulicama, u glasovima, u pitanju: „Zašto ćutite?“
Kada shvati da ne mora sve da koordiniše, možda će joj se – u toj tišini – i rešenje samo reći.
📝 Vera nije zanos. Vera je prisustvo. A politička odgovornost ne dolazi iz svetilišta, već iz javnosti.
Religijski zanos jednog poslanika