Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović (subjektivni mislilac)
Subotica
Živeći punih dvanaest godina u Subotici, zaključujem da to nije taj grad. A mogu zamisliti kako to izgleda starosedeocima u Subotici.
Danas od kulture u Subotici jedino bioskop ima kontinuitet, bioskopske predstave su redovne. Ostala dešavanja su u formi protokola koja se ne primete da su se desila. Filmski festival Palić ograničen je na prostor Palića tako da se u gradu ta atmosfera ne oseti. Programi etničkih zajednica, zavičajaca, starih zanata, zimnica, itd su više po zadatku manifestacije nego što su odraz nekog stvaralaštva.
Ne postoji kulturni centar koji bi promovisao univerzalne kulturne vrednosti.
Subotica je jedinstvena i po tome što ima nezavršene infrastrukturne projekte koji traju decenijama. Pozorište, akva park, jezero Palić, Regionalna deponija. Samo se cena izgradnje nadograđuje a sve ostalo ostaje isto. I tako pod svakom vlašću.
Učinak subotičkih vlasti unazad trideset godina je katastrofalan. Reklo bi se da su neki neuki ljudi grad vodili.
Uži centar grada, jedan od simbola, devastira se stambenom izgradnjom. Dok su stara zdanja prepuštena propadanju i rušenju, zarad inevstitora. Zanimljiva je činjenica da se zgrade grade ali da se ljudi u njih ne useljavaju. Broj stanovnika se ne povećava, to je i popis pokazao. Postavlja se pitanje ko te stanove kupuje.
Migranti i puškaranja u subotičkim šumama zabrinuli su građane Subotice. Ljudi u pograničnim delovima očajno traže pomoć. Zašto država ne reaguje u punom kapacitetu kada je očigledno da lokalna policija taj problem sama ne može da reši.
Pogled ka subotičkim golubovima povrati mi nadu i optimizam, oni uvek lete geometrijski.
