Intervju sa Danielom Stojanovićem, predsednikom Israel Field of the Seventh-day Adventists, Jerusalim.
1. Kako izgleda Jerusalim posle terorističkih napada?
Grad Jerusalim je jako lep. Sav je u kamenu, i veći deo godine je obasjan suncem. Vrlo brzo se izgrađuje i renovira, pa su mnoga okolna brda puna novih kuća, što nas podseća na činjenicu da je Izrael mlada nacija. Iako je teritorija mala, još uvek je moguće naći smeštaj za mlade generacije koje dolaze. Izrael ima puno mladih ljudi jer je prosečna starost stanovništva oko 30 godina. Sjedinjene Američke države su sa 38 godina malo ’starije’. Francuska ima u proseku 42 godine, a Nemačka 45. Uprkos mladosti, elana, i puno dinamike na svim nivoima, posebno po pitanju biznisa, umetnosti, i tehnologije, postoji jedna mrlja u Izraelu, koju svi dobro poznaju a teško prihvataju. To je činjenica da je agresivnost, konflikt i sukob različitih etničkih i religijskih grupa nažalost redovno prisutan.
Mora se priznati da je grad Jerusalim već navikao na problematične uslove kroz vekove svog postojanja. Na primer, istorija nas uči da je Jerusalim u potpunosti uništen 2 puta, da tokom tog uništenja ništa nije ostalo, ni kamen na kamenu. On je 52 puta napadnut i 44 puta osvojen. Iako se zove grad mira, njegova prošlost je više nego burna. Pošto su neprijateljski narodi vrlo blizu, i njihova brojnost velika, opasnost preti sa svih strana.
Zato Izrael ima duži vojni rok od mnogih zemalja (32 meseca za muškarce i 24 za žene), kao i vrlo dobro obučenu i opremljenu vojsku sa najsavremenijim naoružanjem.
Izdržljivost stanovnika Izraela je očigledna. Ja se sećam kada su rakete letele ka Jerusalimu iz Gaze 2021 godine u maju mesecu. Bio sam tada blizu starog grada i slikao veselje jevrejskog stanovništva na Dan Grada Jerusalima. Bilo je hiljade ljudi koji su pevali i skakali od radosti. U jednom trenutku, sirena je počela da svira. Za manje od 15 sekundi, čitav trg je ostao pust. Jedino smo moja žena i ja onako izgubljeno stajali na sred ulice bez da znamo šta da radimo. Jedna jevrejska familija nas je naterala da uđemo u neku zgradu, i tamo smo ostali do kraja uzbune. Dakle stanovništvo je naučilo da ispravno reaguje u teškim situacijama, što smanjuje broj žrtava u slučaju eskalacije.
Rakete mogu leteti, ali je stanovništvo na nivou i spremno. Tužno je čuti da teroristi deluju, no ipak velika većina ljudi nastavlja svoje svakodnevne aktivnosti.
Potrebno je takođe napomenuti da dobra organizacija društva povećava pozitivne odgovore u slučaju napada i čini da se mnogi teroristički napadi sprečavaju bez da se ikada ostvare. Na primer, uprkos relativno čestim terorističkim napadima, statistike pokazuju da je bezbednost ipak na visokom nivou. Na primer, evo detalja vezanih za poslednjih osam godina. Broj mrtvih zbog terorističkih napada u čitavoj državi Izrael je 2015. godine iznosio 36. 2016. 16 osoba je preminulo od terorizma. 2017. radilo se o 13 osoba koje su izgubile život. Cifre su vrlo slične za naredne godine. 2018. 1. 2019. 9; 2020. 3; 2021. 17 i 2022. 31. Tačno je da izuzetno tužno videti nevine osobe koje stradaju u takvim situacijama, i da je smrt bilo koje osobe prevelika cena, ali u upoređenju sa drugim zemljama, Izrael se drži na dobrom nivou. Na primer, Sjedinjene Američke države imaju proporcionalno 3 puta veći broj žrtava samo od masovnih ubistava.
2. Koliko je Jerusalim grad mira a koliko grad sukoba?
U Talmudu je zapisano: „Deset mera lepote su date ovoj planeti. Devet su pripale Jerusalimu, a jedna ostatku sveta. Deset mera patnje su date ovoj planeti. Jerusalim je dobio devet, a jedna je pripala ostatku sveta.“
Jerusalim je ne samo grad mira, kako to njegovo ime potvrđuje. (SALEM, ili ŠALOM, znači mir.) On je takođe grad u kome se donose brojne političke odluke. U Jerusalimu se nalazi Kneset, zgrada parlamenta i sve političke odluke od 1967. godine su donošene u Jerusalimu. Za bolje razumevanje trenutne situacije, napomenimo sledeće elemente:
Od 1967, godine Jerusalim nije više podeljen na dva dela, već Izrael ima kontrolu nad čitavim gradom, sem brda hrama, koje je još general Moše Dajan dobrovoljno predao muslimanima da sa njime upravljaju, zbog činjenice da je to njihovo sveto mesto. Tenzije su po tom pitanju rasle i Palestinci bez prestanka protestvuju zbog tog objedinjavanja čitavog grada Jerusalima. Po njihovom shvatanju, čitav stari grad bi zakonski pripao njima, što je iz perspektive Jevreja potpuno nemoguće zamisliti. 2022. godine premijer Netanjahu je zamenjen posle više od 10 godina na dužnosti.
Njega je zamenila koalicija u koju su ušla četiri palestinskih poslanika. Zbog velike raznovrsnosti ta koalicija je opstala na vlasti samo godinu dana, tako da je Netanjahu ponovo došao na vlast krajem 2022. godine zajedno sa koalicijom koja se tretira kao konzervativna i ultra ortodoksna. U njoj nema palestinskih poslanika i postoje makar dva lidera koji su vrlo konzervativni na političkom nivou. Radi se o Smotriču i o Ben Gviru.
Između ostalog, Smotrič je ministar za finansije i jedan od ministra za odbranu, a Ben Gvir je ministar za Nacionalnu bezbednost. To ne pojednostavljuje odnose između Palestinaca i Jevreja.
Jedan od većih problema u tim odnosima je povećanje broja izraelskih naselja na palestinskom području. Takva naselja imaju posebnu dozu obezbeđenja, ali savršena bezbednost ne postoji. Tako da je poslednji teroristički napad na izlasku iz sinagogeprošle nedelje bio upravo u jednom takvom naselju na palestinskoj teritoriji. Izveštaji govore o gradu Jerusalimu, ali to opet nije onaj klasičan deoJerusalima, već se može okarakterizirati kao atentat na teritoriji koja prema Palestincima pripada njima. Ovo ne umanjuje dramatični ishod napada. Ipak, bitno je napomenuti da postoje zone koje je jednostavnije obezbediti, dok su druge sa kompleksnim kontekstom gde nije jednostavno održati mir.
Napomenimo i da je poslednji teroristički napad bio dan posle upada Izraelske vojske u palestinski grad Jenin, gde je ubijeno 9 Palestinaca. Ovaj napad na sinagogu je neka vrsta osvete koja se mogla naslutiti od strane onih koji dobro poznaju događaje u Izraelu.
3. Koliko verske zajednice u Jerusalimu podstiču sukobe a koliko se zalažu za mir?
Za mene je to najbolnija tačka u čitavoj priči o Jerusalimu. Većina verskih zajednica želi mir. Ipak, ima onih koji rade protiv mira i pomirenja. Lično ne smatram da jedan religijski lider može podržavati ubijanje nevinih ljudi. Za mene to nisu lideri. Biblija ne dozvoljava takvo ponašanje. Biblijski proroci imaju drugačije viđenje budućnosti grada Jerusalima.
Na primer, prorok Isaija, jedan od najpoznatijih pisaca o budućim događajima, izjavljuje: „Jer će iz Siona, (brdo Sion je u Jerusalimu) izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima. I Bog će suditi među narodima i karaće mnoge narode, te će oni raskovati mačeve svojena raonike, i koplja svoja na srpove. Neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu.“
Je ne mogu da zamislim da jedan vernik dođe sa puškom pred jednu religijsku zgradu i otvori vatru na ljude koji se unutra mole Bogu. I još manje shvatam kada se po selima iz okoline Jerusalima slave uspešni teroristički napadi na mesto koje isključivo služi za molitvu. Terorističko delovanje jednog ’vernika-teroriste’ ga automatski diskvalifikuje da bude vernik. To je maskarada u ime Boga. Iako volimo sve ljude, iako su nam dragi Jevreji, Palestinci, Budisti, i svi ostali, ovakvo ponašanje je za svaku osudu i kalja samo ime religije. Reč ’Religija’ dolazi iz latinskog jezika i znači ’ponovno povezivanje’.
Povezivanje čoveka sa Bogom i povezivanje čoveka sa njegovim bližnjim. Terorizam nema nikakve veze sa nebom. Oni koji predstavljaju sebe kao osobe koje rade u ime Boga bi stvarno trebali da dobro upoznaju Njegov karakter. Bog na svim stranicama Biblije ljubi čoveka, i dao je čak i svog sina da niko ne pogine, nego da svi dobiju večni život. Ubijati u ime Boga znači promašiti smisao svog života i uništiti živote drugih, nevinih ljudi, koji su svi deca Božja. Zato se mi ovde u Jerusalimu svakodnevno molimo da Bog čuva sve ljude dobre volje, i da otvori oči onima koji još Boga nisu upoznali, a pretenduju da Njega predstavljaju na ovoj zemlji. Nasilje, terorizam, bombe, i naoružanje nemaju nikakve veze sa pravom religijom.
Moje insistiranje na religiji koja nema nikakve veze sa politikom proizilazi iz biblijskih tekstova. Verske vođe nisu političari. Oni mogu savetovati, oni moraju podsećati na vrednosti Božjeg carstva, ali ne mogu sedeti na dve stolice: služiti Bogu i Ćesaru. Ja sam siguran da takav pozitivan stav religijskih lidera je lako ostvarljiv za sve one koji imaju Božansku ljubav u srcu. Bez te prave ljubavi nema mira. Zato želim završiti sa rečima Isusa Hrista. On kaže: „Mir svoj ostavljam vam, mir svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao što svet daje. Da se ne plaši srce vaše i da se ne boji.“ Jedino Isus Hristos može pretvoriti Jerusalim u grad mira.
Intervju vodio: Slobodan Martinović
