Opinion | Putinova čudna nova poruka na ruskoj televiziji

Izvor: https://www.politico.com/news/magazine/2022/03/17/putin-russia-state-tv-news-00018304

Lorens Skot Šits je radio kao novinar, analitičar i diplomata u zemljama bivšeg SSSR-a. Trenutno je predsednik kompanije Eurasian International Analitics LLC.

U sovjetskom periodu, gledanje večernjih vesti koje se emituju na državnoj televiziji davalo je važne naznake o tome šta se dešava u Kremlju. Jedan od mojih prvih poslova kao mladog govornika ruskog koji živi u Moskvi bio je nadgledanje tih emisija za američke novinare — na kojima je prikazano rukovanje liderima sa kojima su mogli da daju znak ko je gore ili ko je dole u ​​rukovodstvu Komunističke partije.

Sada kada je ruski predsednik Vladimir Putin eliminisao poslednje ostatke nezavisnih medija u Rusiji, večernja emisija „Vremja” na Prvom kanalu – glavnom ruskom državnom TV kanalu – ponovo je jedan od retkih načina da se zaviri u unutrašnjost Kremlja. Emisija vesti se malo promenila od sovjetskih vremena, u velikoj meri fokusirana na Putina i službene poslove Kremlja.

Zato sam se poslednjih nekoliko nedelja vratio praćenju Vremia svake večeri u 21 sat. Moskovsko vreme. Gledao sam to kadar po kadar — ne toliko zbog signala šta se dešava u Ukrajini, koliko zbog onoga što postaje Rusija.

Signali su bili kontradiktorni. Na površini, izgleda da Putin udvostručuje svoju misiju u Ukrajini. U emisiji u sredu uveče, on je održao govor duži od 30 minuta u kojem je ponovio optužbe da je Ukrajina postala „bestol“ za agresiju Zapada na Rusiju i da njegova „specijalna vojna operacija“ preduzima samo odbrambene akcije koje su joj potrebne da zaštiti svoju sopstvene bezbednosti i stanovnika Ukrajine koji govore ruski.

Ali ispod površine, postoje znaci da se stav Kremlja menja. Ove promene se mogu videti u promenama jezika i naglaska, posebno u poređenju sa porukama prethodnih nedelja. I vide se u izboru tema; u četvrtak, iznenada se Putin ponovo fokusirao na status Krima uprkos činjenici da se njegovo pripajanje dugo smatralo gotovim poslom u Rusiji.

Uzete zajedno, ove promenljive poruke sugerišu da Putin bar na nekom nivou shvata da ne ide sve kako treba za Rusiju, i mogu čak da ukažu na načine na koje Rusija možda počinje da traži izlaz.

Evo sedam stvari koje sam primetio prošle nedelje.

1. Nedostatak kohezije u terminologiji.

Pre tri nedelje, na početku invazije, ruski etar je bio ispunjen trijumfalnim laprdanjima o neizbežnoj ruskoj „pobedi” nad „fašističkom” ili „nacističkom” Ukrajinom. Ali poslednjih dana, termin „nacisti“ se manje koristi za opisivanje Ukrajinaca, u korist „neonacionalista“. Malo je uočljivog uzorka; čini se da se jezik menja bez ikakve strategije.

Takođe se manje pominje da li su Ukrajinci „prava“ nacija ili ne. Putin je godinama ismevao samu ideju Ukrajine, pozivajući se na vekovne argumente i šibanja. Ovo sugeriše da Putin možda povlači svoju demonizaciju Ukrajinaca.

2. Putinovi glavni savetnici su nestali.

Većinu noći Putin se prikazuje kako se savetuje sa svojim savetnicima, koji se pojavljuju na nizu TV monitora ispred njega, bez prisutnih savetnika. Ali u utorak, na primer, nijedan član ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost nije prikazan na nizu TV monitora u kom god bunkeru se Putin nalazi. Poslednji put je bilo kakvog svežeg snimka Putinovih ministara u kabinetu prošle subote.

To uključuje ministra odbrane Sergeja Šojgua, koji je ranije bio istaknut na državnoj televiziji. Šojgu, koji je uvek delovao kao veoma priseban, danima je odsutan. Ovo može da sugeriše da mu se namešta da bude žrtveno jarac, ako i kada Putinu zatreba.

3. Putin je zabrinut za ekonomiju.

Pažnja Zapada je uglavnom bila usmerena na ratobornu prvu polovinu Putinovog govora, ali je cela druga polovina bila posvećena ruskoj ekonomiji. Putin se potrudio da navede finansijsku podršku koja će biti dostupna ruskim porodicama, uključujući povećane dečije dodatke i dodatnu finansijsku podršku ruskim preduzećima. Umesto svojih savetnika za bezbednost, Putin je prikazan sa šefovima udaljenih ruskih regiona kao što su Burjatija, Kalinjingrad i Tatarstan u očiglednom pokušaju da signalizira da se bavi finansijskim bolom koje će međunarodne sankcije imati u svim delovima Rusije. . Ovo nije prvi put da je Putin posvetio značajno vreme na domaćim vestima o finansijskim poteškoćama Rusa.

4. Rusija tvrdi da su Ukrajinci sami sebi naneli najveću štetu.

Ruska državna televizija je pre nekoliko dana navela da su ukrajinske snage u gradu Mariupolju na jugu zemlje bombardovale sopstveno porodilište. U sredu su tvrdili da su ukrajinski neonacisti bombardovali gradsko dramsko pozorište, svodeći ga na komade betona i iskrivljenog metala. Oba napada su, naravno, izvele ruske snage.

Činjenica da državna televizija pokušava da odbaci krivicu za ove napade u korist ruske domaće publike sugeriše da oni prepoznaju da ovi napadi neće biti dobro prihvaćeni kod kuće, a još manje u inostranstvu. Na kraju krajeva, Mariupolj, sa predratnim stanovništvom od 400.000, u jednom trenutku je 85 odsto govorio ruski, što će mnogi Rusi znati.

5. Putin postavlja temelje za upotrebu biološkog ili hemijskog oružja.

U svom govoru u sredu, Putin je više puta tvrdio da Zapad koristi Ukrajinu za proizvodnju i skladištenje biološkog i hemijskog oružja – pa čak i, potencijalno, nuklearnog oružja – za upotrebu protiv Rusije. Poslednjih dana je povećan naglasak na tome. Ruska propaganda često tvrdi da neprijatelj povlači poteze koje sama Rusija namerava da preduzme, što na unutrašnjem planu ima za posledicu prebacivanje krivice za takav korak na neprijatelja umesto na Rusiju. Ovo sugeriše da ako Putin odluči da eskalira u narednim danima ili nedeljama, upotreba biološkog, hemijskog ili nuklearnog oružja na bojnom polju može biti njegov plan.

6. Putin pomera stative.

Poslednjih nekoliko dana došlo je do postepenog pomeranja naglaska sa Kijeva i ukrajinske vlade — u stvari, Kijev se sada retko pominje, ako se uopšte pominje. Tokom svog govora u sredu, Putin je jasno tvrdio da Rusija nikada nije imala plan da zauzme ukrajinsku prestonicu Kijev, iako je na početku invazije jasno rekao da želi da kontroliše celu zemlju i da ruska artiljerija nemilosrdno granatira stambenim područjima prestonice danima.

Umesto toga, ponovo je stavljen naglasak na neophodnost „oslobađanja“ područja rudarstva uglja široko poznatog kao Donbas i zaštite anektiranog Krima i omogućavanja tamošnjim govornicima ruskog jezika da slobodno govore ruski. Putin se u četvrtak obratio sa nepoznate lokacije, opširno obitavajući na Krimu, obećavajući anektiranom regionu socijalnu podršku i izgradnju puteva. Čudno je zašto bi se šef Kremlja odjednom fokusirao na Krim, pošto je to navodno solidno rusko područje čija aneksija, barem unutar Rusije, nije upitna.

Nekoliko puta je takođe pomenuo značaj „neutralnosti“ za Ukrajinu. Uzeti zajedno, ove promene mogu biti signal da Putin više ne želi da kontroliše celu Ukrajinu i da bi mogao da prihvati rešenje sukoba koje se umesto toga fokusira na status Krima i separatističkih regiona u istočnoj Ukrajini. Činjenica da se u emisijama pominju tekući mirovni razgovori između ruskih i ukrajinskih zvaničnika takođe sugeriše da Putin nije u potpunosti odustao od diplomatije.

7. Putin ne izgleda dobro.

Mnogi posmatrači su primetili da Putin izgleda natečeno i loše. U sredu se pojavila epizoda koja je takođe sugerisala da Putin nije u igri – oko 20 minuta nakon njegovog govora, njegov jezik se pretvorio u nered. Tražio je reči, ponavljajući izraz otprilike sličan „znaš“. To je tada postalo dijatriba, isprekidana nelagodnim pauzama, čak i lošom upotrebom ruskog, puna nepotrebnih veznika i žargona. Snimak Putinovog govora koji je kasnije postavljen na Jutjub uredio je ovaj deo emisije.