Pošasti srpskog novinarstva
Piše: Jasmina Milojević, teoretičarka medija
Izvor: politicki.rs
Teško je danas pobrojati, a kamoli proanalizirati i sintetizovati probleme novinarstva u Srbiji. Međutim, ovaj tekst ima sreću što će se ograničiti na news medije. Time će postići dva cilja: 1) da se ograniči na medije koji rade po sličnom principu i 2) da im onemogući da u ukupnom zbiru onoga što opstojava u medijskom diskursu pokriju svoju nečasnu funkciju, i to radom i rezultatima medija koji se bave istraživačkim novinarstvom.
O RTS-u (drugi režimski mediji nisu vredni ni jedne rečenice) davno je sve rečeno, ali i ovom prilikom treba naglasiti pojavu ingenioznog TV formata „Reč na reč“ koji je jedan izvanredni politikolog potpuno ispravno opisao kao „takmičenje u brzom pričanju“. Zbog čega pojedine opozicione organizacije još uvek istrajavaju na tome da ponižavaju svoje istaknute funkcionere terajući ih na „diskusiju“ sa raznim Orlićima i Piljama, jedina je misterija koja je još uvek nerazrešena.
Za ovaj tekst mnogo je važnija „misterija“ uređivačke politike tzv. nezavisnih medija.
Od redosleda vesti u TV vestima, preko izbora tema za priloge, novinarskog tretmana teme u prilozima, do izbora gostiju, sve se kosi sa zanatom koji se uči na Fakultetu političkih nauka. No, uvreženi antiintelektualizam ionako svoju potvrdu dobija u tvrdnji da je „škola jedno, a praksa drugo“. Na tome osobito insistiraju visoko pozicionirani „novinari“ mašinskog, konobarskog i sličnih usmerenja. Ne čudi, jer će uvek biti poslušniji i time draži urednicima koji ne propuste dan da nekom neposlušniku ne kažu „mogu da te zamenim nekim sa autobuske stanice ispred zgrade“. Što je najgore, oni to zaista i rade.
Posledica toga je da u TV vestima ne postoji tema dana koja mora biti prva i temeljno obrađena, vesti rangirane po značaju, a prilozi nepristrasni. Ponekad se napravi izuzetak kao u slučaju Belivuk koji je danima bio jedina tema u Srbiji, čiji je dirigent bio Alaksandar Vučić lično, pa se prosto nije mogla izbeći. Prateći ovo usmerenje dve najgledanije news emisije „Dnevnik“ N1 i „Pregled dana“ u jednom danu, izgledaju kao da se ne bave vestima iz iste države.
Tako je 1.8. na N1 prva vest Belivuk, a na Newsmax Adria rođendan Zorana Đinđića, druga vest na N1 dolazak Šmita u BiH, a na Newsmax poetska vinjeta o Vulinu kao Božjem poslaniku, pa tek treća na N1 otpuštanje radnika u Vranju…
Šta se dalje dešava na Newsmax Adria teško je zapamtiti jer liči na one loše scenarije američkih „crime“ filmova koji treba da gledaocu okupiraju pažnju prekomplikovanim odnosima aktera, a gledalac odustane jer shvati da je radnja kao indijska serija. Jedino što se na kraju zapamti je gost od 20 minuta što bi valjda trebalo da bude tema dana. A, ona u kajronu koji ide sve vreme nosi naslov „politizacija ekološke borbe“, kao da postoji posao ranga Rio Tinta koji ne zavisi od političke volje. Od svih aktera prisutnih u Loznici o problemu govori ekološki aktivista iz Subotice koji izlaganje počinje sa „nije tačno da su odbornici usvojili plan“, da bi u narednih 20 minuta objašnjavao da je to nemoguće po zakonu jer je republika ukinula neki akt koji se odnosi na to. Novinar u maniru „kasetofon novinarstva“ (podmetneš snimač sagovorniku i pustiš ga da priča šta hoće jer te mrzi da se obavestiš o temi) koje se začelo 90-tih, ne pita ništa pa čak ni „kako nisu usvojili kad jesu usvojili, i da li je to pravno validno?“. Za to vreme ide kajron „politizacija ekološke borbe“, valjda da se „Vlasi ne dosete“.
Inače, svaki „Pregled dana“ počinje kvazi literarnom vinjetom u maniru „Ha, ha karavana“ od pre 30 godina, koji treba da sumira političke događaje dana. Teško je tu utvrditi ko je nađen na đubrištu slep jer su ga roditelji odbacili, da bi se u 310. epizodi saznalo da se bogato udala za sopstvenog sina. Valjda je to i cilj – da građanima ništa ne bude jasno.
Posebnu zanimljivu pojavu predstavlja izbor gostiju na Newsmax adria. To su pretežno gosti ne mnogo kvalifikovani u svojim oblastima, a od političara su za sada viđena dvojica nezamenljivih iz oficijelne opozicije.
Sa druge strane, N1 nema goste u Dnevniku, što nije ni nužno, ali nema ni stranačku hroniku iz koje bi građani saznali da li neko osim Vučića nudi nešto bolje za Srbiju. Sve u svemu, ovako kako rade, bolje je da ne rade, ili još bolje, neka rade otvoreno za Vučića, bar da nam bude jasno o čemu se radi. Naravno, po već poznatom modelu RTS-a mogu izvući programsku šemu i reći: evo ujutru u 9 imamo (kad je većina ljudi na poslu) ili jednom nedeljno u prime time-u. Imamo još i kultnu novinarku koja 30 godina vrti iste ljude, zamuckuje, i nikad nije obaveštena već gaji „samo želim da zapitkujem“ formu emisije, ali gledana je….Beskrajni izbor manipulacija i spinova je na raspolaganju.
Meni lično, najzanimljiviji su ekonomski analitičari (nisam sigurna da su svi ekonomisti) u rasponu od neoliberalnih fanatika (u zemlji gladnih) do profesorke upitnog morala koja je dobrodošla od RTS-a preko Peščanika do N1. Lepo je kad si svugde dobrodošla, što mogu sebi obezbediti samo pripadnici jedne “firme” u Srbiji, pa maker vaša uloga u njoj bila isključivo cinkaroška i generalno minorna (kao u slučaju o kome je reč).
Na tu profesorku vredi potrošiti jedan pasus, jer njen slučaj otvara jedno ključno pitanje. Ona je poslednjih meseci tema svakih par dana u raznim medijima, i to kao osoba kojoj se sudi za fizičko povređivanje dece (sopstvene), koja je u medijima poznata kao “majka iz pakla”, a koja istovremeno potkrada međunarodne i budžetske fondove tako što fiktivno stavlja svoje ljude, SNS-botove, na projekte koje dobije njena NVO bliska Ekonomskom fakultetu . Tako preliva međunarodne fondove, ali i novac građana Srbije, u kasu SNS-a. To i objašnjava zašto proces koji se protiv nje vodi za fizičko povređivanje dece (u nekoiliko navrata i hladnim oružjem, kako pišu mediji), stoji više godina u mestu.
To je jasno, kao što je i jasno zašto se pojavljuje u emsiji RTS-a “Oko”, rezervisanoj za otvorene ili nešto manje otvorene botove SNS-a i poneakada za nekog zalutalog, bezopasnog opozicionara koji je željan lične promocije, ali nije jasno zašto takvu osobu, braniteljku svega što SNS učini u ekonomiji, u goste zovu N1, Peščanik, Ljubica Gojgić, a sada i Euronews. Profesori Ekonomoskog fakulteta sa kojima sam razgovarala kažu da je njeno znanje iz ekonomije gotovo nepostojeće, dok i oni koji nisu ekonomisti mogu lako videti da u svojim nastupima samo dosledno brani ekonomsku politiku SNS-režima, doduše bez argumenata koji piju vodu, a tek ponekada izgovara jedan pasus (povremeno menjajući redosled rečenica) koji je politički neutralan. Ta osoba samo po sebi jeste sporedna pojava, ali otvara pitanje zašto je redovan gost u tzv. nezavisnim medijima. Da li su neki od novinara na tim medijima takođe fiktivno na njenim projektima, te ne radeći ništa za projekat imaju mesečni prihod od projekta, ili bi trebalo postaviti pitanje za koga pomenuti tzv. nezavisni mediji rade.
Da li njih na kraju ipak uređuje Suzana Vasiljević ili neko drugi iz Vučićevog kabineta, sa namerom da dezavuiše i učini bezubom, impotentnom, kritiku režima (kao što je “Ha, ha Karavan” pre 30 i više godina uređivao Centralni Komitet SKJ)? To bi odgovaralo mojim prethodnim zapažanjima u ovom tekstu: ili su nejasna izveštavanja i poente u tzv. nezavisnim medijima ili se krene ka meti, pa se pred metom naglo skrene, ili pak učini više koraka unazad pred samom metom.
Web platforma Danasa podseća na onaj običaj u marketima da stalno pomeraju robu kako bi naterali kupca da u dužoj šetnji u potrazi za onim što mu treba usput kupi i ono što mu ne treba. Tako se pod „Dijalog“ nalaze razlike u platama i Geox iz Vranja, jer valjda je otpuštanje 1200 radnika tema za dijalog, „Lični stav“ je što mnogi moraju da rade na 55 stepeni, a ne pitanje Zakona o radu, a „Pismo čitaoca“ je činjenica da sistem ne prepoznaje nezaposlene. Ali, zato se pod „Ekonomija“ nalazi „Prezentacija urbanističkog projekta za izgradnju prečistača otpadnih voda u Zrenjaninu“ i „Putevi Srbije: Na Gradini putnička vozila čekaju četiri sata na izlaz iz Srbije“. Dalje idu efemerne teme u kategoriji „Društvo“, jer smo valjda toliko sofsticirani kao zajednica da ne možemo da se dogovorimo ni oko vakcinacije. Standarno slede sport, kultura, itd.itd.
Zaključak 1: Ako ostanu na vlasti Vučić i SNS, SPS ili se vrate oni “žuti lopovi” koji su Vučića i doveli na vlast, onda deco ne studirajte novinarstvo. Idite na dualno obrazovanje. Ionako će vam urednici biti konobari, mesari, medicinske sestre, mašinski tehničari, i tražiće od vas da budete šraf u mafijaškom poretku.
Zaključak 2: Deco, ipak studirajte novinarstvo.
Iz Zaključka 1 i Zaključka 2 proizlazi Zaklučak 3: Srbija će biti oslobođena; samim tim, novinarstvo više neće biti RTS, Pink, Hepi, Politika, N1, Danas i “Pregled dana”.
