Piše: Slobodan Martinović
Ekonomija i mediji u vreme korone
Ako svetska i lokalna ekonomija ne može tri meseca izdržati izolaciju onda ona ne postoji. Mogla je da istrpi korupciju, kriminal, propale projekte, lokalne i regionalne ratove, trku u naoružanju a karantin ne. Državna ekonomija ostvarenu dobit nije ulagala u zdravstvo i obrazovanje, biološku bezbednost. Svet je postao lenj, da se zapita ko smo mi, odakle dolazimo, koje su naše mogućnosti. Umesto saradnje imamo surovu konkurenciju koja remeti klimatski i ekonosmki ciklus na zemlji.
Od medija javnost nema više nikakav interes. Kao i svaka vlast, koja se odvojila od građana, tako su se i mediji otuđili od javnosti. Pored državnog monopola u medijima, imamo i privatni kojim rukovodi krupan kapital. Tako da mediji liče na velike fudbalske klubove, gde gazda kupi sve najbolje igrače, tj.novinare, i večiti derbi kreće. U toj prepisci jedni drugima traže greške. Mučenik sa dna, koji pokušava da obelodani svoj problem, ostaje na margini društva. Što znači da moć koju čine politika i novac kreiraju našu stvarnost.
Vreme virusa korona pruža šansu običnim ljudima da osveste svoje živote, da zavole sebe, da stvore kritičku distancu prema svemu što razne zainteresovane strane nam serviraju.
