Piše: Slobodan Martinović
Gostovanje Borisa Tadića na N1 televiziji, gde je komentarisao stanje u regionu, pokazalo je da je ostao na istom shvatanju političkih odnosa kao i kada je bio predsednik Srbije. Svako ima svoj maksimum posle koga ne može više da dobaci, pa i Boris Tadić. Ključno pitanje, gde se to potvrdilo, je da li bi otišao na proslavu dana Republike Srpske. Odgovorio je potvrdno. Uz bla, bla objašnjenja. Niko od poitičara u Srbiji nema petlju da kaže Srbima izvan Srbije da svoja prava ostvaruju u međunarodno priznatim državama gde žive. Politika prema susedima je najmerodavniji indikator srpske politike. Da li je iskoračila iz miloševićevske, gubitničke politike ili nije. Očigledno nije.
Na isto bih nadovezao takozvani sukob Jove Bakića i Dragana Đilasa. Ostali su isti, bez organizacija, infrastrukture na terenu, bez ljudi. Samo oni. Pričaju sami sebi, u čemu ih mediji podržavaju. I sama televizija N1 stalno iste goste ponavlja, sa istim pričama, i sve tako u krug. Đlias ne sagledava državu i društvo u svojoj suštini, već na nju gleda preduzetniučki, u šta bi državni novac uložio. Jovo Bakić, precizno definiše probleme u društvu, ali dok ne pokaže da ume da napravi pokret ili partiju koji ne liče na ovo što smo do sada videli, on je samo profesor koji komentariše političke procese.
Dosta je politčara, analitičara, koji kažu da promene treba narod da izvede sam od sebe. Pa se postavlja pitanje, čime se onda oni bave. Ostala je šačica pojedinaca koje samo još mediji održavaju u životu, bez utemeljenja u društvu. Nema pojedinaca koji bi napravili dovoljan otklon od ovih sadašnjih političara, koji su povezani kao creva, i krenuli iz početka sve. „Sve Jovo nanovo“.
