Pitanje: Kao bivši predsednik SPO-a  iz devedesetih godina, osnivač DOS-a u Subotici, predsednik DSS-a posle petog oktobra, a sada odbornik Pokreta građanske Subotice, kako gledate na stanje lokalne demokratije u Subotici?

Lokalna demokratija u Subotici uvek je bila na nešto višem stepenu razvoja nego u ostalim delovima Srbije. Razlog tome su istorijsko i kulturno nasledje Subotice.  U našem gradu  je vekovima preovladavala multikulturalnost i multikonfesionalnost, pa je senzibilnost domicilnog  stanovništva  na kulturne i istorijske različitosti značajno veća nego u ostatku zemlje. Medju akterima subotičke političke scene postoji veći stepen tolerancije nego na drugim mestima. Dolaskom SNS na vlast koja je  podržana od satelita, pre svega SVM, to pozitivno kulturno nasleđe počinje polako da se menja. U skupštini se spustio prag tolerancije. Vladajuća većina SNS i SVM koriste sve bahatiji rečnik i spuštaju lestvicu kulturnog i tolerantnog ponašanja na niži nivo.

Subotička politička scena posle petog oktobra nije ostala imuna na anomalije koje su pratila proces tranzicije. Lopovluk, korupcija i kriminal su postatli verni pratioci pojedinih političkih aktera na subotičkoj političkoj  sceni. Njihova imena su dobro poznata građanima Subotice.  Iz aviona se vidi zloupotreba službenog položaja, sukob interesa, mito, korupcija. Tu ima puno posla za naše neefiksano i sporo tužilaštvo i sudstvo. Lokalna  subotička deomkratija je poprilično urušena ali se nadam da će posle lokalnih izbora, koji su na proleće, stvar u lokalu ipak krenuti nabolje.

Pitanje: Koja je vaša vizija Subotice?

Pre svega, želim da se Subotica vrati sebi, svojoj drugoj istoriji, tradiciji i kulturi, uvažavajući promene koje u nastale u dvadesetom  i dvadeset prvom veku. Sve je to Subotici dalo jedinstvenu mešavinu staroga i novoga, što nije ni u kakvoj koliziji već naprotiv, predstavlja bogatstvo Subotice.

U Subotici mora da postoji otvorena i bezrezervna saradnja svih nacionalnih zajednica, što predstavlja preduslov da se Subotica vrati na mapu najrazvijenih srednjeevropskih gradova u kojem se sa lakoćom i radošću živi. To je moja vizija Subotice i sa malo dobre volje njenih građana to je sasvim ostvarivo. Sa time bi se Subotica priključila razvijenom i slobodnom demkratskom svetu.

Pitanje: Da li sadašnji lokalni parlament služi za legalizaciju  kriminalnih radnji vlasti?

Ako kriminal posmatramo u političkom kontekstu odgovor je da sadašnji lokalni parlament aminuje sva štetočinska delovanja koja se rađaju u glavama lokalne političke vrhuške. Primera je mnogo, navešći samo neke: enormno uvećana cifra za zimsko održavanje puteva, dodeljivanje firmi iz Podgorice izvođenja radova na akva parku Palić, pokušaj da se jeftinije cevi za kanalizaciju na Paliću zamene skupljim… Najodgovorniji je gradonačelnik koji, izmedju ostalog, Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio enormnu imovinu koji poseduje u Crnoj Gori, tačnije u Donjem Morinju.

Imamo i najnoviji skandal o kojem bruji cela Subotica a brujaće i šira srpska javnost  –  rušenje tri kuće u ulici Braće Radića koje su bile pod najvišim stepenom zaštite od strane Republike Srbije. Opšte poznata činjenica je da je firma DG Company u vlasništvu porodice Dulić, čija su dva člana Oliver Dulić i Modest Dulić članovi DS, a obavljali su i funkcije ministara u republičkoj i  pokrajinskoj vladi. Pitam se gde je njihova moralna i ljudska odgovornost,  jer neko ko je bio na tako visokim pozicijama treba svojim likom i delom da bude svetionik ostalim građanima.

Pitanje: Da li ima smisla da opozicija bude u takvom parlamentu?

Neke opozicione političke oraganizacije su napustile lokalni parlament. Njihov odlazak nije ništa promenio. SNS i SVM i dalje teraju po svome. Pokret građanske Subotice nije ni razmatrao mogućnost da se napusti „bojno polje“. Nas su građani izabrali u najboljoj veri  da bismo zastupali njihove interese, i mi to činimo sa punim kapacitetom.  Na predstojeće izbore pred građane Subotice izlazimo ponosni i uzdignutog čela.  Ova vlast je bahata i licemerna. Da nema Pokreta građanske Subotice više ih ništa ne bi kočilo da rade baš sve što požele.

Pitanje: Da li opozicija treba da izađe na predstojeće lokalne i republičke izbore?

Što se tiče lokalnih izbora – smatram da građani Subotice ne smeju da predstavljaju igračku i glinene golubove u rukama SNS i SVM, a to bi se  dogodilo kada opozicija ne bi izašla na lokalne izbore. Građani bi bili lišeni i te minimalne zaštite koju obezbedjuje opozicija u lokalnom paralmentu,  a tiče se života u lokalnoj zajenici. Kao jedan od osnivača Pokreta građanske Subotice zalažem se da Pokret izađe na izbore i pobedi na tim izborima u Subotici.

Bojkot je vapaj poniženih građana  za osećajem slobode i demokratije kojih nema u današnjoj Srbiji. Današnju Srbiju je zahvtila hipokrizija, blud, razvrat, a sve to je odobreno od jedne hegemone strane kakva je SNS. Bojkot je legitimno sredstvo borbe i sa te strane ja podržavam tu legitimnost. Ipak,  javlja se pitanje  –  šta posle bojkota?  Kako je rekao veliki srpski pesnik  Njegoš:  „da je brata da požali kao da bi pomogao“.  Međunarodna zajednica, ma šta da to značilo,  minorno se osvrće na stanje demokratije i ljudskih prava u Srbiji. Ta međunarodna zajednica čvrsto korača ka svom cilju, a to je stolica u UN za nepriznatu državu Kosovo. Sve dok im Vučić daje nagoveštaje da je tako nešto moguće oni će ga podržavati. Licemerje je u tome da ono što ne podržavaju u svojoj kući podržavaju  u Srbiji,  a to je gušenje slobode, demokratije i gušenje slobode medija na svaki mogući način.

Lokalni izbori se raspisuju po drugačijem zakonu od republičkih i lokalne skupštine, uglavnom večina njih, održe se  na mandatu od četiri godine. Smatram da na lokalne izbore u Subotici treba izaći i pružiti građanima mogućnost da smene ovu vlast. Što se tiče republičkih izbora, tu postoje argumenti i za i protiv izlaska na izbore. O tome neka odluče birači, to jest građani Srbije.

Intervju vodio Slobodan Martinović.