Mir između tišine i sukoba: Zašto mir nema zaključak, već traži svakodnevnu borbu
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Nedavno održana konferencija u Banja Luci pod nazivom „Mir između tišine i sukoba“ okupila je predstavnike organizacija civilnog društva, istraživače i mirovne aktiviste. Njena najveća vrednost bila je sama činjenica da smo seli i otvoreno razgovarali u izuzetno osetljivom trenutku, kada je regionalna javnost ponovo oštro podeljena oko smrti Ratka Mladića.
Ključna poruka ovog skupa jeste da mir nema svoj konačni zaključak. Mir nije stanje pasivnog mirovanja, već zahteva stalnu organizaciju, rad i svakodnevnu borbu. Jedno od najvažnijih zapažanja jeste da se najteža, ali i najvažnija borba svakog iskrenog mirovnjaka mora voditi unutar sopstvene etničke zajednice, a ne pukim upiranjem prsta u druge.
Vreme je da priznamo da su stari načini delovanja istrošeni. Dosta je bilo beskonačnih analiza, okruglih stolova zatvorenog tipa i ponavljanja jednih te istih fraza. Mirovnom pokretu je preko potreban direktan, hrabar aktivizam koji se suočava sa realnošću na terenu. Koliko je ta borba hitna i izazovna, svedoči i apsurdan detalj iz Banja Luke, pojava neonacista iz Novog Sada – što najbolje oslikava kako se ekstremizam lako preliva i povezuje preko granica.
U povratku, na graničnom prelazu zatekli smo nepreglednu kolonu, kao da je pola Republike Srpske u Srbiji – slika koja svedoči o stvarnom životu i kretanju ljudi.
Bosna i Hercegovina i dalje živi u senci prošlosti; teške traume se ne mogu niti smeju olako zaboraviti. Ipak, ovo društvo i dalje poseduje ogroman ljudski potencijal za održivost i zajednički život. Da bi se taj potencijal oslobodio, moramo izabrati neumornu borbu za istinu umesto lažne tišine koja samo prikriva tinjajući sukob.
