Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović (subjektivni mislilac)
Napad na parizer
Ne znam da li će imati prostora za majonez, ali za parizer, jedno jaje, parče hleba i čaj sigurno da. Mnogi počnu da slikaju, pišu, neki nauče i basket.
Što bi rekao Gundulić(a većina misli da je to napisao Njegoš): “Okreće se kolo sreće, vrteći se ne pristaje, tko bi gori, sad je doli, a tko doli, ka gori se kreće”.
I bespomoćnost i neograničena vlast kod čoveka stvore utisak neograničenosti. Zajedničko im je da deluju brutalno.
Život postoji i mimo njih. Sa njima jednostavno treba umeti. Lepo je to opisao Đorđe Balašević kroz tugu. “Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola… I, pazi… Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu… I onda si gotov… Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija… I nikada te više neće zaobići.”
