Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović
Prvi maj
Praznik rada. U ovim vremenima on je sve samo ne praznik rada. Ove godine pada u nedelju, plus dva neradna dana. U Srbiji ne postoji razlika između radnih i neradnih dana, besmisleno je naglašavati neradne dane.
Za mene je ove godine Prvi maj otklon, odmor, od Vučića, Đilasa, vlasti, opozicije, najhrabrijih, najpopularnijih političarki i političara, sindikata, sindikalnih vođa, organizacija civilnog društva sa sve kordinatorima, zavisnih i nezavisnih medija, novinara, tv voditeljki i voditelja, javnih ličnosti, raznih analitičara, eksperata, glasača vlasti, birača opozicije, apstinenata.
Ne vidim nijedan razlog da za Prvi maj roštiljam. Ne vidim nijedan razlog da izađem na ulicu na protest. U Srbiji je svaki protest izgubio smisao jer se gazde na kraju sve dogovore. O sindikatima i sindikalnim vođama da ne govorim. Jedan od njih, koji se predstavlja kao nezavisan, je tri u jedan. Sindikalni vođa, profesor, analitičar i po potrebi konsultant. Pa gde ga uhvatite. Tajkuni, preduzetnici su posebna priča. Za njih je potreban duži tekst.
Nama je potrebna rehabilitacija a ne praznik rada.
