Blog #Argument
Izvor: https://www.politico.com/…/france-elections-immigration…
Kako je ruska invazija poništila francuske predsedničke izbore.
Francuska je bila uključena u veliku debatu o svom nacionalnom identitetu. Tada je Putin započeo svoj rat protiv Ukrajine.
PARIZ — Iznenadna hladnoća na Prvi april donela je sneg i jak vetar u Francusku, primoravši sve osim najotpornijih da se povuku u zatvorenom prostoru sa čuvenih pariskih terasa. Neočekivana hladnoća zahvatila je i kampanju za reizbor predsednika Emanuela Makrona, ali ne zbog vremenskih prilika. Neizbežnost njegovog drugog mandata odjednom je izgledala manje sigurna jer su ankete pokazale da se predsednička trka zaoštrava, a desničarski kandidat Marin Le Pen smanjio je jaz dok je desetak kandidata krenulo u prvi krug glasanja 10. aprila. Makron je prvi zapadnoevropski šef države koji je zatražio odobrenje birača otkako su tenkovi Vladimira Putina upali u Ukrajinu pre šest nedelja. A rat je dramatično preokrenuo kampanju, praktično prekinuvši sporni referendum o pitanju nacionalnog identiteta Francuske. Umesto toga, izborima je dominirala debata o Putinovoj agresiji i o tome kako se nositi sa posledicama u Ukrajini i širom Evrope. Sve dok ruska invazija nije stala na putu, Makronovi izazivači sa desnice su se gurali da dokažu svoju čvrstinu u francuskoj verziji kulturnog rata. Erik Zemor je želeo da izgradi zid kako bi sprečio imigrante. Administrator Pariskog regiona Valeri Pekres obećala je da će proterati svakog stranca koji nije radio godinu dana. Vruće teme debata u intelektualnim krugovima uključivale su „vokeizam“, sistemski rasizam, pa čak i kritičku teoriju rase. Da nije sve na francuskom, bilo bi vam oprošteno što mislite da su ovo američki izbori. Zemlja se još uvek bori da se pomiri sa rezultatima svoje kolonijalne prošlosti. Otkako su bivše kolonije dobile nezavisnost u godinama nakon Drugog svetskog rata, postojao je stalan priliv imigranata iz severne i podsaharske Afrike. Oni su zadovoljili potrebu za radnom snagom u posleratnom procvatu, ali kako se Francuska deindustrijalizovala u poslednje dve decenije, nezaposlenost je porasla, krećući se oko 7,4 procenta danas i daleko više u banlieu, sumornim visokim predgrađima Francuske sa velikim imigrantima. Francuska politička i intelektualna elita – i levica i desnica – generalno su odbacila tvrdnje imigranata i siromašnih o policijskoj brutalnosti, rasnoj pristrasnosti i sistematskom rasizmu. Oni tvrde da diskriminacija nije problem u francuskom republikanizmu koji slepi na boje, koji ne priznaje rasu i zabranjuje prikupljanje rasnih statistika. Oni okrivljuju Sjedinjene Države za izvoz ideja koje se zapravo ne odnose na Francusku.Kriza u Ukrajini nije rešila nijedno od tih pitanja, ali ih je gurnula u stranu na izborima i dovela do trzanja kandidata. Makron je u početku zauzeo visoku poziciju, predstavljajući se kao državnik, a ne kao političar uoči invazije. On je energično putovao između Kijeva, Moskve i Ženeve u ulozi rotirajućeg predsednika Saveta Evropske unije. Njegov pokušaj da zaustavi rat je propao, ali je njegova šatl diplomatija nastavljena nakon što je počela ruska invazija na Ukrajinu. Zvanično izjašnjavanje o svojoj kandidaturi odložio je za dan pre isteka roka, upozoravajući da će kandidovanje za funkciju morati da odustane u „teškim trenucima“ koji su pred nama. „Kandidat mora da predstavi svoj plan zemlji, ali predsednik mora da nastavi da radi svoj posao“, rekao je Makron. Činilo se da su birači u početku podržavali njegovu strategiju “izvan borbe”. U anketama koje je početkom marta sprovela Ifop, francuska služba za ispitivanje javnog mnjenja, više od 30 procenata verovatnih glasača navelo je da će Makronu dati svoje glasove u prvom krugu; u hipotetičkom drugom krugu protiv nekoliko potencijalnih drugoplasiranih, ankete su projektovale laku pobedu. Ali izgleda da je strategija izbegavanja sitnica unutrašnje politike udarila u zid. Brojevi ankete koje je objavio francuski nedeljnik Journal du Dimanche u nedelju pokazuju da se Makronova prednost u odnosu na Le Pen smanjila na samo 5 poena iu prvom krugu i u predviđenom sučeljavanju u drugom krugu koje je zakazano za 24. april. A čak ni te male prednosti nisu teši sa marginom greške od 2,3 odsto i 25 odsto birača još uvek neodlučno. Važna karta u prepunom polju je Zemur, novinski kolumnista i medijska ličnost čiji status autsajdera i talenat za nečuvene izjave su ga uporedili sa Donaldom Trampom. Kao i bivši američki predsednik, Zemur je takođe svoju kampanju izgradio na žestokoj antiimigrantskoj retorici. Francuski sudovi su ga tri puta proglasili krivim za podsticanje mržnje. Zemour je zagovornik Velike zamene, teorije zavere krajnje desnice koja tvrdi da postoji zavera da se evropsko domorodačko belo stanovništvo zameni crnim i smeđim imigrantima. (Sećate se pojanja „Vi/Jevreji nas nećete zameniti“ u Šarlotsvilu?)Muslimani su bili Zemmorova glavna meta; jedna od njegovih sudskih osuda bila je izjava da muslimani moraju da biraju između islama i Francuske. On se zalaže za stvaranje Ministarstva za emigraciju i plaćanje imigrantima da napuste Francusku, deportovanje onih koji nisu radili šest meseci i zabranu korišćenja stranih ili muslimanskih imena za decu rođenu u Francuskoj.Francuski predsednički kandidat krajnje desnice Erik Zemur drži govor tokom svog prvog mitinga, u nedelju, 5. decembra 2021. u Vilpentu, severno od Pariza. Bivši francuski TV stručnjak, Zemur održava svoj prvi predizborni miting, nekoliko dana nakon što je zvanično proglasio kandidaturu za aprilske predsedničke izbore u video snimku koji prenosi svoje stavove protiv migranata i islama.Ali pogled na hiljade Evropljana koji beže od rata u Ukrajini preplavio je moć antiimigrantskih snaga. Makron je odmah izjavio da će Francuska „preuzeti svoj deo izbeglica“, a većina drugih kandidata podržala je otvaranje granica u određenoj meri za Ukrajince. Zemur — koji je jednom izjavio da sanja o francuskom Putinu — ostao je pri svojoj tvrdoj liniji po pitanju imigracije, sugerišući da umesto pozivanja Ukrajinaca u Francusku, vlada treba da subvencioniše odgovor Poljske na izbegličku krizu. Nakon što je Zemur potonuo na peto mesto u anketama, on je ublažio svoj stav, ali je upozorio da ako izgubi, „Francuska više neće biti Francuska“, već „degradirana zemlja, bez poštovanja sopstvene kulture, većinske muslimanske, afričke pripadnosti drugoj civilizaciji.” (U znak da debata o identitetu nije u potpunosti izbledela, Francuzi su bili mnogo više dobrodošli ukrajinskim izbeglicama nego onima koji su dolazili iz Avganistana, Afrike i Sirije.) Zemurovi predlozi politike su imali neželjeni efekat da Le Penova deluje umereno. Otkako je u poslednjem predsedničkom krugu 2017. izgubila sa 2-1 od Makrona, ona je odbila glasnoću o najekstremnijim pozicijama svoje stranke Nacionalni skup (bivši Nacionalni front). U pokušaju da proširi svoju bazu, ona više ne govori o napuštanju evra ili povlačenju iz Evropske unije. Kao i Zemur, ona je obožavala Putina. Prošle godine je za jedan poljski list rekla da Ukrajina pripada ruskoj sferi uticaja. Njena stranka i dalje otplaćuje predizborni zajam od 9 miliona evra od ruske banke.U želji da skrene pažnju sa svog ruskog prtljaga, Le Pen je svoju kampanju fokusirala na ekonomska pitanja. Ispostavilo se da je to bio pravi potez. Ankete sada pokazuju da je kupovna moć briga broj 1 francuskih birača dok inflacija raste, a cene gasa rastu usred Putinovog rata. Ona je ponudila oštar kontrast sa Makronovom širokom tehnokratskom vizijom Francuske i njenim nepopularnim merama poput penzione reforme i starije starosne granice za odlazak u penziju. Umesto toga, ona je pozvala na smanjenje poreza i uporedila ekonomsku situaciju elita u gradovima sa radničkom klasom koja se bori u ruralnim oblastima, gde je njena podrška snažna. Makronovom nastojanju da odbaci oznaku „predsednika bogatih“ nije pomogla bura zbog ekstenzivnog korišćenja konsultantske firme McKinsei & Co od strane njegove administracije za formulisanje politike. Na velikom predizbornom mitingu prošle subote sa ciljem da povrati svoj zamah, Makron je upozorio na opasnost od ekstremne desnice i postavio se kao zaštitnik tradicionalnih francuskih vrednosti univerzalizma i bratstva protiv „onih koji bi posejali otrov podela, da rasparčaju i lomiti ljude.” Da bi ublažila bol zbog visokih cena gasa, njegova vlada je na pumpu postavila refundaciju od 15 centi po litru. Takođe je oštro kritikovao Le Penovu stranku, koju je nazvao „klanom“, zbog osude „afrikanizacije Francuske“. Makron nije propustio priliku da istakne da on „nije bio taj koji je tražio finansiranje u Rusiji“. Brutalnost Putinovog rata i njegove društvene i ekonomske posledice prigušili su nastalu debatu o francuskom identitetu. Ostaće velika pitanja nakon izbora: Šta je Francuska? Ko je Francuz? Kuda ide Francuska? Za sada je ova diskusija stavljena na čekanje. Najhitnija pretnja nisu ideje sa Zapada, već ekspanzionističke ambicije Vladimira Putina. Kako se izbori približavaju, vreme je ponovo postalo blago. Obećanje proleća i ukidanje ograničenja Covid-a imaju terase pune pričljivih mladih Francuskinja i Francuskinja. Grmljavina rata u Ukrajini je predaleko da bi se ovde čula, ali će ipak biti glavni faktor u glasačkim kabinama.
Centar za istraživanje u politici Argument
