Piše: Slobodan Martinović
Olimpijada
Odavno sport aktivno ne pratim. Ja, kome je sport bio sve, način života. Sporadično sam propratio Olimpijske igre u Tokiju. Odušljeven sam Jovanom Preković, odavno nisam video takvu briljantnu takmičarku, priznajem da nikada pre nisam čuo za nju. Nijedan mediji pre Olimpijade nije intervjuisao Jovanu, Mandićku, Bogdanovićku, Mikeca, Zurabija.
To je ta tužna strana sporta, gde se trud i rad, nagrađivanje, u nekim sportovima preko svake mere medijski promoviše a za druge saznamo kada je Olimpijada. Svaka čast Novaku, od njega ne tražim ništa, sam je sebi „nabio“ tenziju, nije morao ni da ide na Olimpijske igre. Ne mora on uvek pobeđivati i biti najbolji. I Novak je samo čovek.
Ne ide se, Filipoviću, na Olimpijadu iz inata, niti su svi bili protiv vas, niti su vas sudije oštetile u meču sa Špancima. Oni su bili ravnopravni takmac i da su oni pobedili ne bi bilo nepravedno. Naučite se još jednom da je sport samo igra. Vaterpolo u svetskim razmerama stagnira čim vi igrate dvadeset godina, slična je situacija u tenisu.
Važno je učestvovati.
