21. NACIONALNA KONFERENCIJA SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM „LJUBAV I STRAH U FOKUSU INTERDISCIPLINARNIH ISTRAŽIVANJA“ CEIR, Novi Sad
Piše: Slobodan Martinović
Ljubav i strah u fokusu sebe
Trebalo mi je 50 godina da zavolim sebe, da osvestim svoje ja. Dugo sam ga potiskivao pod uticajem porodice, prijatelja, lokalne zajednice, društva u celini. Stave svi nekako na čoveka tovar koji on nosi, bez da dođe na ideju da ga zbaci sa sopstvenih leđa. Nametne porodica, prijatelji, zajednica pravila kojih se čovek slepo drži, plašeći se osude, odbacivanja. Trenutak kada sam zavoleo sebe dogodio se kada moj organizam nije više mogao da podnese tuđu zlobu, krađu, prevaru, lažna obećanja, izdaju, licemerstvo. Zavoleh sebe kroz umor od upoređivanja sa drugima.
Kao što nema vere u boga bez greha, tako ni ljubavi bez straha. Najveća razočarenja doživeo sam kada sam iskreno voleo, predano radio, bio posvećen, odgovoran, hteo pomoći. E, onda vas ljudi nokautiraju, pa se pitam gde sam pogrešio. Dugo sam sebe preispitivao, dok nisam ukapirao da zavolim sebe, da bih preživeo vreme. Živi mi se, još nisam sve dao od sebe univerzumu. Ljude ne mogu promeniti ali mogu sebe na način kako regujem na tuđe pakosti.
Od kada sam zavoleo sebe u boljim odnosima sam i sa bogom, porodicom, prijateljima, zajednicom. Postavio sam sebe, ne duge, gde i kako treba. Veliki Njegoš je rekao “U glavu mi pamet ućeraste”.
Vernik sam u pokušaju, jer nekada imam distancu prema bogu, kada se iznerviram, povredi nepravda. Komunikaciju sa bogom ne mogu do kraja da opišem. Moje poštovanje prema bogu nije upitno, ali ne mogu da postignem stanje “Ko tebe kamenom ti njega hlebom”.
Najveći strah mi je od ljubavi. Oboje su deo mehanizma koji se zove život.
Ljubav prema ženi i deci, roditeljima, sestri podržana je kroz strah za njihovo dobro.
Ljubav prema ženskoj lepoti pokrene sve čakre u organizmu nad kojima nemam kontrolu.
Ljubav prema familiji je odnos prema prezimenu. Plašim se kumunikacije sa njima.
Ljubav prema prijateljima je strah od izdaje. Žao mi je što nisam studioznije birao prijatelje, ko da se oni tako biraju.
Ljubav prema gradu, otadžbini je strah od uvreda, poniženja koja sam trpeo i dan danas trpim.
Ljubav prema Srbiji je slika dede Solunca, jedino što me podseća na Srbiju. Nisu mi dali da kažem, kako ja vidim srpski patriotizam.
Ljubav prema politici je strah da budale na zavladaju zajednicom.
Ljubav prema biljkama, drveću praćena je strahom od onih koji seku stabla i uništavaju koren, stablo i list.
Ljubav prema hemiji su boje u periodnom sistemu i podela na metale, nemetale i prelazne elemente.
Ljubav prema fudbalu je igra, jer fudbal je samo igra i ništa više.
Ljubav prema Crvenoj Zvezdi je crveno bela boja, na osnovu koje smo se kao klinci opredeljivali za Zvezdu ili Partizan.
Nije me strah za posao i egzistenciju, jer ja čitav život ne radim za platu i još sam živ.
Strah me da ne padnem u ruke dušmana svojih koji podmuklo mrežu pletu.