Piše: Slobodan Martinović

2020. godina

U ovoj godini došao sam do samog sebe. Do sebe se dolazi tako što mnoge opasnosti suoče čoveka sa svojim životom. Mnogo veće opasnosti su mi došle od ljudi, nego od biodiverziteta i ekosistema. Hteli su pojedinci baš da me satru. Udarili su na udut, gde razum gubiš a gomilaš mržnju. Država me satire tri decenije, politički progon je doživotna robija.

Virus korona doneo je nemir, ali mi je „ispeglao“ bes, mržnju i sve druge probleme, opasnosti potisnuo u drugi plan. Pokazao nebo plavo, koren, stablo, list. Život je lep i van države i društva. Pored neorganizovane države, mediji su svojom propagandom doprineli panici od pandemije. Jedini odgovor nauke bio je držite distancu, nosite masku, perite ruke. O biologiji veoma nezgodnog virusa ništa.

Ovo je godina gde su građani svima smetali. Predsednik je vikao, opoziciji smo bili preko glave. Slična sudbina migrantskoj, gde ljude drže u logoru, a svi se pozivaju na ljudska prava i evropske vrednosti. Manjina, ne mislim na etničku, upravlja mikro i makro zajednicom.

Strah od zemljotresa je toliko jak da sam ga odmah osetio. Upalio sam televizor i video sliku Petrinje koja podrhtava.

Ova godina me je pripremila za izazove kakvi god budu. „Šta god dođe ja sam mu naredan“.

2020. godina

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial