Piše: Slobodan Martinović
Odakle mržnja
Ona se nakupi u čoveku kada udarci spolja postanu jaki. Da bi je izbacio iz sebe upisao sam školu veslanja, iako nikada nisam veslao. Bilo je bitno da izađe iz mene kroz fizičku aktivnost, da ne ostavi posledice na mene i okolinu.
Molitva, ona stvarno pomaže. Kao verniku u pokušaju pročisti dušu iznova, savlada ego koji je bio spreman da vrati milo za drago.
Nepravda čoveka najviše zaboli i probudi mržnju u njemu. Da se ona ne javi ne bi bilo boraca za pravdu. Isto kao što vere u boga nema bez greha. Nju treba savladati. Laže svako ko kaže da ne mrzi bar po malo.
Često ljude savlada mržnja i desi se zlo. Ona nadvlada. Dobro dođe iz borbe pojedinca koji obično u njoj strada. Ni kriv ni dužan.
Mržnju je potrebno osvestiti u sebi kako bi je pobedili. Tek tada postaješ čovek. Udarce trpiš strpljivo, stoički, ne dopuštaš mržnji da te truje. Postaješ sposoban da se odmakneš od nje, to je borba pojedinca.
Njagora mržnja je kada jedna grupa mrzi drugu i obratno. Iracionalna je i nerazumna. Za nju nemam objašnjenje, verovatno dolazi iz dubina ljudske gluposti.
