Piše: Slobodan Martinović
1.maj Praznik rada
U svetlu 1.maja praznika rada postavlja se pitanje šta praznujemo, za koje se vrednosti borimo. Rad je u ovom vremenu obesmislio običnog čoveka, pretvotio ga u broj, u vlasništvu jedne male grupe ljudi na planeti. Vlade zemalja eksploatišu svoje građane, zloupotrebljavajući demokratiju uz pomoć masovnih medija.
Kontrasti nepravde su besmisleni ratovi, visoka korupcija, milionski iznosi za fudbalere, teniske turnire sa jedne strane, sa druge strane običan čovek ne može od svog rada da živi. I onda ovi što imaju nenormalno puno, prave fondacije, postaju humanitarci, daju nam mrvice na kojima im zahvaljujemo i divimo se do neba.
Koliko je tržište rada u svetu poremećeno kazuju zanimanja koja su besmislena. Za njih je napravljena terminologija koja zbunjuje običan svet. Prvo volonter, edukacija pa onda plata. A samo je fora za uzimanje novca. Dok sa druge strane nemamo mikrobiologe, lekare, medicinske sestre, vozače, pekare, zanimanja bez kojih život ne funkcioniše. Na toj razlici neko neto zarađuje, i proizvodi nejednakost.
Levica danas treba prvo da ukine postojeće sindikate. Oni ničemu ne služe sem za sindikalne direktore kojima je to biznis. Potreban je pokret koji će nas vratiti osnovnim vrednostima slobode, pravde, solidarnosti, prolaznosti života, životnoj sredini i održivom razvoju. Razvoju koji je zasnovan na javnom zdravlju, obrazovanju i kulturnom identitetu čoveka kao univerzalnih vrednosti.