Piše: Slobodan Martinović
Aplauzi, šerpe…
Svako veće aplaudiram za medicinske radnike, prodavačice, prodavce, radnike u uslužnim delatnostima, vojnike, policajce koji su bili pod najvišim pritiskom u vreme pandemije. Lupam u šerpu ne zbog vlasti, opozicije, već zbog sebe, da potvrdim da lični aktivizam nije ugašen. I opet vidim da smo kao građani upali između dve vatre, onih koji glume vlast i opoziciju. Sve dosoljavaju mediji i takozvani analitičari čuvajući svoj nad položaj.
Onaj Đuka iz SNS-a je baš neki bizon, kaže neće da dozvoli da žuti lopovi opet dođu na vlast. Zašto kvarite plan Borisa Tadića o ujedinjenu opet u veliku DS. Ona je po njemu jedini način za smenu ove vlasti. Ne slažem se ni sa Đukom ni sa Borisom. Vi vaše lične borbe vodite u nekom drugom prostoru ali ne u javnom. I nije lepo da se pentrate po zgradama i palite logorske vatre, nastradaće neko.
Premijerka u skupštini kaza Raduloviću da ide da se leči. Manija većine da linčuje pojedinca koji je sam, je priča o Golgoti i stradanjau Hrista. Ništa se tu nije promenilo. Nagon da satreš slabijeg,kada si moćan, je bolest.