Piše: Slobodan Martinović

Aplauzi, šerpe…

Svako veće aplaudiram za medicinske radnike, prodavačice, prodavce, radnike u uslužnim delatnostima, vojnike, policajce  koji su bili pod najvišim pritiskom u vreme pandemije. Lupam u šerpu ne zbog vlasti, opozicije,  već zbog sebe, da potvrdim da lični aktivizam nije ugašen. I opet vidim da smo kao građani upali između dve vatre, onih koji glume vlast i opoziciju. Sve dosoljavaju mediji i  takozvani analitičari čuvajući svoj nad položaj.

Onaj Đuka iz SNS-a je baš neki bizon, kaže neće da dozvoli da žuti lopovi opet dođu na vlast. Zašto  kvarite plan Borisa Tadića o ujedinjenu opet u veliku DS. Ona je po njemu jedini način za smenu ove vlasti. Ne slažem se ni sa Đukom ni sa Borisom. Vi vaše lične borbe vodite u nekom drugom prostoru ali ne u javnom. I nije lepo da se pentrate po zgradama i palite logorske vatre, nastradaće neko.

Premijerka u skupštini kaza Raduloviću da ide da se leči. Manija većine da linčuje pojedinca koji je sam, je priča o Golgoti i stradanjau Hrista. Ništa se tu nije promenilo. Nagon da satreš slabijeg,kada si moćan, je bolest.

Aplauzi, šerpe…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial