Piše: Slobodan Martinović
Migrantska kriza
Migrantska kriza i rat u Siriji rezultat su geostrateških interesa velikih i regionalnih sila za dominacijom nad energijom i prostorom. Borba protiv ekstremista samo je bio povod da se svi umešaju u ostvarivanju sopstvenih ciljeva, koji su nekada neobjašnjivi. Zašto Turska, posle povlačenja Amerike i sloma Isila, forsira ratne tenzije u Siriji, kada su u njoj milioni izbeglica iz Sirije? Šta će ona u Libiji? Ona rizično balansira između oštrice sukoba i ucene, kako bi pre bila prisutna u regionu nego što bi rešila problem. Posebno je zanimljiv odnos Erdogana i Putina. Neposredno pregovaraju a posredno ratuju. Iz sukoba u Siriji ne vidi se ko je energetski profitirao, osim što vidimo milione nesretnih ljudi sa kojima svi manipulišu. Logika je očigledno biti prisutan u regionu, po cenu rata, ljudskih žrtava.
Evropska unija ne pokazuje entuzijazam da se uključi u rešavanje migranstke krize, što bi podrazumevalo direktne razgovore sa Amerikom, Rusijom, Sirijom, Turskom, Iranom, Izraelom, Kurdima u rešavanju Sirijske krize. Ona nema rešenje da obezbedi granice EU, jer Sirijska kriza nije rešena.
Problem migracija treba rešavati institucionalno, od početnih do krajnjih destinacija, bez mržnje, jer su migranti ljudi kao i svi mi.
