Piše: Slobodan Martinović
Tajna loža i srpska desnica
Kada sam službenicu koja radi u državnoj administraciji pitao za broj telefona, ime i prezime odgovornog službenika, odgovorila je da prema Zakonu o zaštiti podataka ličnosti ne može te podatke da mi da. Što znači, da svaka stranka prema istom zakonu može da kaže isto. Što je čista glupost. Tako se tumači zakon u zemlji Srbiji. Naša državna uprava je kao tajna masonska loža.
Doduše ne samo javna uprava, već i vlast, opozicija, analitičari, mediji, svi oni što nam se nude kao donosioci odluka, spasioci, stručnjaci, itd. Pritom niko ne zasupa interese građana. Taj Mejnstrim (engl. main stream — glavni tok) je merodavan za sve. Ko može, ko vredi, ko je ekspert, ko je istraživač, ko je novinar, ko je ko. Hej, pa postoje i naši mali životi, neka pamet običnog čoveka čije interese želite da zastupate. U prolaznosti života oni bi da budu glavni, pametni, lepi.
Srpska desnica. Kao potomak predaka koji su učestvovali u prvom svetskom ratu kao srpski vojnici sramota me je današnje srpske desnice. Skup najgorih pojedinaca koji su sve vrednosti srpskog naroda uništili, tako da se vrtimo obezglavljeni decenijama.
Kada vidim da je pojedinim pokretima glavna aktivnost da skupljaju potpise protiv migranata, otvara se pitanje, da li smo mi taj isti narod od pre sto godina. Onaj isti koji se povlačio preko Albanije, Krfa, Soluna do konačne pobede.
