#ARGUMENT

1. Da li predstojeće izbore treba bojkotovati ili ne.

To je odluka svakog građanina, i svake stranke – kao što imaju puno pravo da izađu, tako imaju i pravo da se uzdrže od glasanja. Smatram da u Srbiji ne postoje izbori za održavanje demokratskih izbora: država je zarobljena činjenicom da institucije ne funkcionišu, većina medija je pod direktnom kontrolom vlasti, a atmosfera u društvu je sve, samo ne normalna. Tenzije se “osećaju u vazduhu”, sve je na ivici fizičkog sukoba. Pre i iznad svega, ne može se govoriti o izborima, ako se ne može govoriti slobodno i ako onaj ko se usudi da progovori – automatski očekuje i priprema se za političko-medijsku odmazdu.

2. Da li je moguće u Srbiji urediti izborne zakone.

Naši izborni, baš kao i naši medijski zakoni, sami po sebi nisu toliko loši. Loše je, međutim, to što se ne primenjuju. Dok ne bude političke volje da se oni primene, nema ama baš nikakve svrhe ulaziti u proces njihove izmene. Jer će i tu izmenu ova vlast ismejati i banalizovati. Dovoljno je da pogledamo cirkus u vezi s datumom održavanja, pokušaju da se reši problem REM-a ili funkcionerske kampanje: mesecima se o tome govorilo, onda se pribeglo zakonski problematičnim rešenjima, a sve smo to već imali u postojećim zakonskim aktima.

3. Ko je prava opozicija u Srbii.

Svaka grupa ljudi, svaki pojedinac, svaka politička stranka i svaki pokret koji kritički ukazuje na propuste ove vlasti i koja se – bez ikakvih kompromisa, dogovora, sasvim transparentno i do zadnjeg daha – bori za elementarna ljudska prava i slobode. Za sada, mislim da tom opisu odgovara nekoliko građanskih pokreta, ali ne želim da učestvujem u “licitiranju”. Tim pre što su iznenađenja moguća i oni u koje smo se do juče zakllinjali, često su nas izneveravali.

4. Kako bi opisali stanje medijskih sloboda u Srbiji.

Kao katastrofalno. Slobodni mediji polako, ali sigurno umiru. Baš kao i njihovi novinari. Nažalost, mislim da građani i građanke nisu svesni značaja medija i da mirno dočekuju dan kada u novinama, na televiziji, radiju, pa ni na društvenim mrežama – neće moći da se obaveste čak ni o onome što im se dešava u komšiluku.

 5. Da li će prostor Zapadnog Blkana biti deo EU.

Uprkos tome što se stalno potencira istovremeni ulazak ovog regiona u Uniju, a briselski funkcioneri iz sve snage podržavaju čak i nedemokratske vlasti u ovim državama, mislim da u EU ne postoji iskrena volja za tim. S jedne strane, tu je teza Emanuela Makrona o prioritetima (u koje ne spada prijem Zapadnog Balkana), a s druge činjenica da reforme u regionu idu više nego sporo, da se još borimo za ostvarenje elementarnih demokratskih i evropskih vrednosti, da nemamo jasno definisanu spoljnu politiku, da smo u neprestanim međusobnim sukobima. Od te rabote, dakle, nema ništa – bar za još deceniju, dve.

Intervju vodio: Slobodan Martinović

Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza dala je intervju za Argument.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial