Piše: Slobodan Martinović
Odluka predsednika Vučića, uz blagoslov patrijarha Irineja da prisustvuje loženju badnjaka na severu Crne Gore, nepotrebna je sada. Odgovor mitropolita Amfilohija, da ne želi sastanak sa njim i politizaciju situacije, je ispravan. Blagoslov koji je patrijarh Irinej dao Vučiću, da poseti Crnu Goru, je besmislen. Valjda je država odvojena od crkve. Apel Vlade Crne Gore za dijalogom došao je kasno, jer je zakon već donet. O posledicama se moralo razmišljati pre usvajanja.
Milo Đukanović prvi put je izgubio razum u donošenju važnih političkih odluka. Očigledno, da je toliko moćan čim je umislio da može kroz skupštinu da donese bilo koju odluku. Nije svestan da polako silazi sa vlasti. Ovim činom uneo je podelu među braću, dotukao je srpski etnicitet izjednačavajući ga sa politikom devedestih, potkopao je temelje Crne Gore.Dao je alibi srpskim šovinistima, da divljaju po Srbiji. A grupi od 88 intelektualaca, da ponište sve što je srpsko.
Najgori mogući scenarijo je stvaranje neke Srpske liste od političara u Crnoj Gori, kao na primeru Kosova. Srbi u Crnoj Gori i SPC trebaju kroz institucije Crne Gore da se izbore za svoja prava. I da dalje od sebe drže političare iz Srbije. Ne smeju ponoviti greške Srba sa Kosova, BiH i Hrvatske. Zvanični Beograd treba zvanično da pregovara sa Podgoricom, a ne manipulišući sa Srbima u regionu.