Krajem oktobra u izdanju Presinga iz Mladenovca izašao je roman Zorana Ilića “Uvod u pank”. Roman u preko dve stotine manje ili više povezanih fragmenata pokušava da u romanesknoj formi kaže nešto više o panku, njegovom nastanku i glavnim akterima tog muzičkog pravca.

Zoran Ilić je prozni pisac iz Beograda. Sa svojim pričama prisutan u srpskoj i eks-ju periodici od 1989. godine. Bio urednik u „Književnoj reči“ i gostujući urednik u „Albumu“ (Sarajevo).

Jedno vreme bio zamenik glavnog i odgovornog urednika onlajn časopisa Balkanski književni glasnik. Trenutno uređuje veb-sajt za književnost posvećen autorima sa prostora bivše Jugoslavije Prozaonline.

Na zagrebačkom internacionalnom pozorišnom festivalu FAKI 2006. godine izveo ulični performans koristeći motive iz jedne od svojih priča. Po motivima njegovog romana “Kotrljanje Bertolta Brehta” urađena je pozorišna predstava “Roll over Brecht” koja je premijeru imala u zagrebačkoj AKC Medika novembra 2017.

Dobitnik je „Priznanja Krleža“ za 2009. godinu i Donat za književni diprinos za 2016. godinu. Pokretač je i glavni i odgovorni urednik književnog lista Beogradski krug kredom kao i muzičkog fanzina Fanzin_Infinitum.

1. Šta Vas je motivisalo da napišete knjigu o panku?

– Pre svega to što sam i sam želeo da saznam nešto više o panku. Priznajem da pank nije bio muzika moje mladosti, a za to je bilo više razloga. Tadašnji jugoslovenski, komunistički, establišment je mogao da prihvati rokenrol, i njihovu uglavnom ljubavnu, neangažovanu tematiku u pesmama. Međutim ne i pank koji nam je u tom izvornom obliku došao kao veoma angažovan muzički a i društveni pokret.

Dakle, u ex-YU i u drugoj polovini sedamdesetih godina XX veka kada se pojavio on je bio marginalizovan.

Opet, da tako kažem prva ex-YU pank grupa ljubljanski Pankrti su svoje pesme izvodili isključivo na slovenačkom, i tako bitno smanjili svoj uticaj na ostale delove zajedničke nam države.

2. U koji društveni kontekst bi svrstali pank?

– Kada govorimo o pojavi panka u Engleskoj i u vreme vladavine Margaret Tačer, on je dolazio iz siromašnijih, radničkih slojeva. Dakle pokrenuli su ga oni mladi koji nisu imali novca da kupe kvalitetnije instrumente, niti su ih njihovi roditelji školovali u muzičkim školama… Bili su uglavnom samouki kao muzičari… Želeli su i imali šta da kažu, ali društvo im nije pružalo pravu šansu, kao ni njihovim roditeljima. Opet u SFRJ, to je bilo drugačije. Na primer spiritus movens Pankrta Grega Tomc je srednju školu završio u Njujorku. Za vreme Drugog svetskog rata njegova majka tako da je on imao komunistički pedigre „par exelance“. Ostali članovi benda su bili studenti… Slično, na primer, važi i za Pekinšku Patku u kojoj je vođa benda Čonta bio srednjoškolski profesor…

3. Kojoj publici  je knjiga namenjena?

– Mada sam naslov “Uvod u pank” asocira da je knjiga namenjena pank početnicima ona pruža uvid u nastajanje panka kako u svetskim takoi u ex-YU okvirima, pa je, mislim, tako relevantna i za širu čitalačku publiku.

4. Da li pank pripada političkoj levici?

– Uslovno se može reći da je tako. Neke od pank grupa i njihovi pripadnici su bili levo orjentisani, kao na primer Kleši Džo Staramer. Dok se za Seks Pistolse vezivao anarhistički pristup stvarnosti.

Poznato je, na primer, da su po izdavanju svoje jedine LP ploče Never Mind the Bollocks, Here’s the Sex Pistols, Pistolsi trebalo da održe osam koncerata u Engleskoj. Četiri bivaju otkazana, a razlozi su političe prirode. Na Božić Pistolsi sviraju u Hadersfildu gde pre večernjeg nastupa izvode matine za decu bez roditelja i za radnike bez posla. Eto, to je primer društvene angažovanosti i političkog predznaka jedne od prvih i najznačajnijih pank grupa.

5. U kojoj formi je danas prisutan pank?

– Rekao bih, jedino u muzičkoj formi. Zadržao je žestinu prvih pank bendova, ali je izgubio onaj društveni značaj koji je imao na početku. Postao je tek jedan od muzičkih pravaca koji ima svoju publiku (uglavnom mlade tinejdžere i one nešto starije), ali neki veći uticaj u društvu nema.

Intervju vodio: Slobodan Martinović

Centar za istraživanje u politici Argument

Intervju sa proznim piscem Zoranom Ilićem iz Beograda

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial