Piše: Slobodan Martinović

Opozicija

Pre pandemije bio sam u dilemi, izaći na izbore ili bojkot. Sada, bojkot. I to zbog zdravlja građana Srbije. Primeri zemalja u regionu i svetu o drugom poluvremenu borbe sa pandemijom nalažu socijalnu distancu i oprez. Sa druge strane, građani su zbunjeni, zabrinuti i biće potrebno jedno vreme da se socijalizuju u novoj situaciji.

Pored vlasti, u Srbiji imamo veliki  problem opozicije. Pojedinci se nameću bez pokrića. Nisu iskoristili proteste da administriraju energiju građana već su postali slobodni strelci. Tako jedan izlazi na izbore, drugi pišti u skupštini, treći zna sve o politici, četvrti plače sa razlogom, peti drži stalne  konferencije za štampu, itd. I baška opozicija koja je od starta dala podršku vlastima za izlazak na izbore.

U osnovi rada opozicije je nerad, neznanje i ego. Ko će biti glavni. Nedostajao je akcioni plan koji je zahtevao neutralnog medijatora, gde bi se definisale aktivosti. Jer opozciji  nedostaju aktivnosti, male, srednje, velike.

Puno je onih koji kažu, ja se ne bavim politikom ali značajno kreiraju javno mnjenje i zauzimaju prostor ljudima  koji bi nešto radili. Tu mislim na razne analitičare, novinare, javne ličnosti. Oni svi skupa zamajavu sve nas.

Vučić nije toliko jak koliko je opozicija bez akcije. Dok ovo pišem počeli su protesti ispred zgrade predsedništva. Srećno.