Od inkluzije do spama: Kantautorka ili autorka kante?

Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Postoje reči koje lepo zvuče dok ih ne počnete posmatrati izbliza. Jedna od njih je inkluzija, druga je kantautorka. A onda se, nekako neprimetno, između njih pojavi – spam. Inkluzija bi izvorno trebalo da označava stvarno uključivanje, otvoren razgovor, uvažavanje različitosti i duboko poštovanje drugog. Međutim, u eri društvenih mreža i neprekidnog bombardovanja sadržajem, granica između komunikacije i agresije postaje opasno tanka.

Posebno je zanimljivo kada se iza krupnih fraza o uključivanju građana, kulturi i društvenoj odgovornosti pojavi praksa koja više liči na zatrpavanje publike nego na razgovor sa njom. Poruka se šalje, pa ponavlja, pa besomučno reciklira – u naivnom uverenju da će nešto postati važno samo ako se dovoljno puta nametne.

A gde je tu kantautorka? Nekada je to bila ličnost koja piše, komponuje i stvara svoj autentični svet. Autorstvo je bilo u centru priče. Danas se ono sve češće meri pukim brojem objava, poziva, projekata, fotografija i oznaka na mrežama. Otuda i ona opora igra reči: kantautorka ili autorka kante? Ne govorim o osobi, već o pojavi: kada se kreativnost pretvori u proizvodnju sadržaja bez mere, publika prestaje da bude partner. Ona postaje kanta u koju se ubacuje sve i svašta.

Problem nije u tome što neko komunicira, već u trenutku kada komunikacija izgubi smisao i meru. Blog Argument podseća da svaka vidljivost nije vrednost, niti je svaki proizvedeni sadržaj stvarna komunikacija. Ponekad je najbolja poruka upravo ona koju odlučimo da ne pošaljemo. Jer između istinske inkluzije i spama postoji suštinska razlika: u inkluziji duboko poštujemo publiku, dok je u spamu samo tretiramo kao kantu koju treba zatrpati.