Strah od nepoznatog: Anatomija antimigrantske panike na Balkanu

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Migracije su poslednjih godina postale jedno od najeksploatisanijih društvenih pitanja u Srbiji i Crnoj Gori. Ne zbog realnog broja ljudi u tranzitu – koji je danas znatno manji nego ranije – već zbog načina na koji se o njima govori. Medijski narativi, političke poruke i tabloidski naslovi proizvode atmosferu panike, u kojoj se migranti prikazuju kao homogena masa i bezbednosna pretnja, a ne kao ljudi sa različitim pričama i potrebama.

Mehanizam straha funkcioniše kroz dramatične naslove, reciklirane lažne vesti i stalno ponavljanje. Demantiji se brzo zaboravljaju, ali slike „opasnosti“ ostaju. Tako se stvara jaz između stvarnosti – gde su incidenti retki – i percepcije javnosti, koja migrante vidi kao stalnu pretnju.

Poseban primer manipulacije bio je slučaj „100.000 radnika iz Gane“. Iako sporazum nije postojao, vest je pretvorena u narativ o „invaziji“ i „zameni stanovništva“. U isto vreme, dolazak desetina hiljada Rusa u Srbiju prikazan je kao ekonomska šansa, bez panike i bezbednosnog diskursa. Razlika nije u brojkama, već u narativu – boja kože, poreklo i politički kontekst određuju da li će migracija biti predstavljena kao resurs ili pretnja.

Eksploatacija u tišini pokazuje drugu stranu priče: radni migranti često rade u lošim uslovima, bez pravne sigurnosti i institucionalne zaštite. O tome se malo govori, jer ne proizvodi strah, već pitanja – a pitanja ne odgovaraju političkim narativima.

Zaključak je jasan: strah od migranata ne nastaje spontano, već se sistematski proizvodi. Način na koji govorimo o migrantima govori više o našem društvu nego o njima. Kada strah postane dominantan odgovor, ljudska prava postaju kolateralna šteta.

Strah od nepoznatog: Anatomija antimigrantske panike na Balkanu