Na večeri kod Ursule
Blog Argument
Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije, ponovo je otvorio staro pitanje: šta zapravo mogu da donesu razgovori u kojima obe strane ponavljaju već poznate stavove?
Na evropskim sastancima već godinama gledamo sličan obrazac. Evropska unija insistira na reformama u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda, normalizacije odnosa sa Kosovom i jasnijem usklađivanju spoljne politike sa Briselom. Ursula fon der Lajen to uvek saopšti diplomatski — nekada blaže, nekada direktnije — ali sadržaj ostaje isti: EU očekuje doslednost i rezultate.
Sa druge strane stoji predsednik Srbije, koji javno potvrđuje evropski put, ali u praksi često vodi politiku koja odstupa od očekivanja Evropske unije. Ta dvostruka linija — jedno prema Briselu, drugo prema domaćoj publici — stvara začarani krug u kojem se sastanci održavaju, fotografije objavljuju, saopštenja štancuju, ali se suština ne menja.
U tom neskladu nije najveći gubitnik ni Vučić ni evropski zvaničnici, već građani Srbije. Zemlja koja formalno pregovara o pristupanju EU već jedanaest godina nalazi se u mestu: poglavlja su zamrznuta, politička klima je zategnuta, institucije oslabljenje, a društvo izloženo stalnim tenzijama. Dok se u Briselu govori o „partnerstvu“, u realnosti građani osećaju stagnaciju i odsustvo jasnih perspektiva.
Ključno pitanje glasi: da li EU zaista očekuje promenu ili joj trenutni odnos više odgovara? Jer ukoliko Evropa želi reformski napredak Srbije, moraće da prestane da toleriše beskonačne političke polukorake, produžene rokove i strategiju preživljavanja zasnovanu na balansiranju između Istoka i Zapada. Ako joj to ne smeta, građani imaju pravo da zaključe da Srbija nije u fokusu evropske politike.
Večera u Briselu tako ostaje simbol jedne šire istine: bez stvarne političke volje za promene, ni najpompeznije evropske poruke ne mogu pomeriti Srbiju napred. A dok se taj vakuum održava, cenu plaćaju oni koji nemaju mesto za stolom — građani koji žele normalnu, uređenu i predvidljivu državu.
Na večeri kod Ursule