TikTok država i gašenje institucija: Šta znači pokušaj urušavanja TOK-a
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
U Srbiji se poslednjih godina odvija proces tihog, ali temeljitog rastakanja institucija. Svaka tačka otpora vlasti postaje meta. A kada institucija pokaže nameru da radi svoj posao — to se u današnjoj političkoj logici odmah smatra neprijateljskim činom.
Najnoviji primer je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), ustanova koja se retko oglašava, ali kada to učini, šalje jasne poruke. Ovo tužilaštvo je pozvalo ministra na saslušanje povodom rušenja zgrade Generalštaba — i taj potez se u vrhu vlasti doživljava kao direktan udar. Ne zato što je poziv sporan, već zato što institucija postupa po zakonu, samostalno.
U normalnoj državi to bi značilo da sistem funkcioniše.
U Srbiji 2025 — to znači da se ta institucija priprema za demontažu.
Zašto je TOK postao problem?
Zato što u njemu još postoji deo tužilaca koji insistiraju da rade svoj posao bez političke komande. A to se više ne uklapa u model vlasti koji počiva na potpunoj kontroli — od medija, preko policije i Skupštine, do pravosuđa.
Ako se institucija ne može pokoriti, onda se ukida, transformiše ili svodi na dekor.
To je obrazac koji gledamo godinama.
Tok Srbije pretvoren u „TikTok Srbiju“
Ovo nije samo igra reči.
Mi danas živimo u političkoj realnosti koja podseća na TikTok — kratko, haotično, bez suštine, bez pravila. Umesto institucija, imamo improvizacije. Umesto procedura, imamo „lex specialis“ zakone koji rešavaju sve, od izbora do urbanizma.
Brza politika bez odgovornosti.
Vizuelni efekti bez sadržaja.
U takvoj državi, postojanje jedne ozbiljne, profesionalne institucije — kakva bi TOK trebalo da bude — predstavlja smetnju. Ona podseća da bi sistem mogao da funkcioniše po zakonu, a ne po volji.
Ministar kao politički performer
Na poziv tužilaštva, ministar je reagovao uvredama, podsmehom i diskvalifikacijama. Tužioce nazivati „blokaderima“ samo zato što rade svoj posao pokazuje model ponašanja koji prelazi svaku granicu institucionalne kulture.
To nije odnos izvršne vlasti prema pravosuđu.
To je odnos feudalnog gospodara prema podanicima.
Poruka je jasna:
„Ne priznajem vas. Ne priznajemo institucije koje nismo sami postavili.“
Privatizovana država
Vlast danas ima sve:
– većinu u Skupštini,
– kontrolisane medije,
– zakone krojene po meri,
– paralelne strukture moći,
– kriminalne mreže u javnom prostoru,
– i institucije pretvorene u produženu ruku partijske volje.
Jedino što još izaziva nervozu jeste mali broj profesionalaca koji i dalje veruju u zakon i u smisao svog posla.
Zato je TOK važniji nego što izgleda.
Ne zato što će promeniti sistem preko noći — neće.
Već zato što pokazuje razliku između države i privatne države.
Šta ostaje građanima?
Ostaje pitanje:
Ako se ukine i poslednja nezavisna institucija, ko će ostati da brani društvo od samovolje?
I tu se vraćamo na suštinu: borba za institucije nije borba „protiv vlasti“, nego borba za elementarne mehanizme koji svaku vlast ograničavaju.
Zato priča o TOK-u nije samo priča o jednom tužilaštvu.
To je priča o tome da li Srbija može da se vrati u pravni okvir — ili ostajemo u TikTok Srbiji, zemlji u kojoj se sve rešava improvizacijom, silom i PR kampanjama.
