Subotički studenti i kontroverza oko zborova – put do građanskog pokreta ili komesarskog saopštenja?
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Nedavno su studenti iz Subotice izdali saopštenje u kojem predlažu ukidanje svih zborova na teritoriji grada, tvrdeći da su postali partijski i kompromitujući. Na prvi pogled, inicijativa zvuči logično – želja je da se očisti prostor od pritisaka i manipulacija. Međutim, kada se sagleda istorija formiranja zborova, situacija dobija drugačiju dimenziju.
Od samog početka, studenti su bili ti koji su pozivali zborove i inicirali njihovo formiranje. Ideja je bila njihova, ali nedostatak koordinacije sa samim zborovima ostavio je prostor za probleme i nerazumevanje. Umesto da se stvori sinergija između pokreta i građana, struktura je ostala fragmentisana. Sada, kada se traži ukidanje, deluje kao da se problem pokušava rešiti „odozgo“ — komesarski, bez pravog uključivanja zajednice.
Još jedno pitanje koje se nameće jeste da li su studenti iz Subotice uopšte konsultovali svoje kolege iz drugih centara pre nego što su izdali ovakvo saopštenje. Ako nisu, to dodatno slabi kredibilitet njihove odluke i postavlja pitanje koliko je inicijativa zaista građanski pokret, a koliko pojedinačna, centralizovana odluka.
Ovakvo saopštenje izaziva zabrinutost. Građanski pokret koji ima za cilj da smeni vlast ne može funkcionisati na principu naredbi i kontrolisanja ljudi. Građani nisu dugmad koja se pomeraju „hajde vamo, hajde tamo“. Pravi građanski pokret gradi se kroz koordinaciju, poverenje i aktivno uključivanje svih učesnika, a ne kroz jednostrane odluke koje liče na komandu.
Pitanje koje se nameće jeste i drugačije: da li su u ovakvom postupku umešane i starije strukture, poput UDBA-e, koje su kroz istoriju često intervenisale u studentske i građanske inicijative? Nije nemoguće da ambicije i poruke budu manipulirane, što dodatno komplikuje situaciju.
Zaključak je jasan – studentski pokret u Subotici sada se nalazi na raskršću. Da bi bio kredibilan i efektan, mora da izgradi pravu koordinaciju sa građanima, zborovima i kolegama iz drugih centara. Postavlja se pitanje da li su studenti iz Subotice pre izdavanja ovog saopštenja uopšte usaglasili svoje odluke sa studentima iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Novog Pazara i drugih centara. Ishitrena saopštenja koja ne uključuju širu koordinaciju unose više pometnje nego rešenja. Građanski pokret nije igra u kojoj naredbe donosi jedan centar moći – on se gradi polako, strpljivo i uključivo.
Subotički studenti i kontroverza oko zborova – put do građanskog pokreta ili komesarskog saopštenja?