🕯 Peti oktobar: Sećanje koje ne menja ništa

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

Dvadeset i četiri godine kasnije, Peti oktobar se svodi na ritual. Ista lica, isti govori, iste fraze. Korać, Živković, Velja Ilić, Šabić – večiti tumači jednog dana koji je nekada obećavao promenu, a danas služi kao podsetnik na propuštene prilike. Pomenu Đinđića, ali ostanu isti. Oni su svi živi, a Đinđić je mrtav. I to je, kako kažu, Srbija.

U toj rečenici – „svi bi hteli da im neko drugi donese pravdu, a da sami nastave po starom“ – leži suština našeg političkog i društvenog zastoja. Peti oktobar nije izgubio snagu zato što je ideja bila pogrešna, već zato što se kolektivno odustalo od njenog sprovođenja. Promena se ne dešava deklarativno, već kroz ličnu žrtvu, doslednost i spremnost da se izađe iz komfora poznatog.

Đinđić je platio cenu vizije. A mi? Mi smo ostali da slavimo datum, ali ne i vrednosti koje je nosio. Dok god budemo čekali da se pravda isporuči spolja, a ne budemo spremni da je sami stvaramo – Peti oktobar će ostati samo prazna forma.

Možda će nam biti bolje tek kada budemo spremni na žrtvu Đinđića. Ne u smislu tragedije, već u smislu hrabrosti da se misli, radi i rizikuje za nešto veće od ličnog interesa.

Peti oktobar: Sećanje koje ne menja ništa