Nacionalizacija NIS-a – „rešenje“ koje već znamo

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

U javnoj raspravi o sankcijama NIS-u često se spominje nacionalizacija kao jedno od „rešenja“. U normalnoj zemlji, nacionalizacija može biti legitimno ekonomsko i političko pitanje. U Srbiji, međutim, to znači samo jedno: pokloniti ključni resurs Vučiću i njegovom okruženju da radi šta hoće – sa institucijama, prirodnim bogatstvima, finansijama i bezbednošću.

Iskustvo iz prošlosti jasno pokazuje šta nas čeka. Setimo se Galenike. Kada je država upravljala kompanijom, političari na vlasti, pre svega iz SPS-a, „raspraćali“ su firmu po sopstvenom nahođenju. Konačan rezultat? Galenika je prodata za mizernih šesnaaest miliona evra. Nacionalizacija nije donela kontrolu ili razvoj; donela je privatizaciju u ruke tajkuna, sa svim posledicama koje i danas osećamo.

Ovaj obrazac se ponavlja: državna svojina u rukama politike često završava u rukama privilegovanih pojedinaca, a ne građana. Tako je nastala generacija tajkuna čija vizija društva, zasnovana na ličnoj koristi, dovela Srbiju na rub opstanka. Nacionalizacija NIS-a danas nosi iste rizike – povećanje moći jedne ličnosti, smanjenje kontrole javnosti i dodatnu koncentraciju resursa u rukama nekoliko privilegovanih.

Pre nego što bilo ko u Srbiji zagrize „rešenje“ u vidu nacionalizacije, trebalo bi se zapitati: da li istorija nešto uči? Ili smo osuđeni da ponavljamo greške iz prošlosti, dok profit i moć odlaze u ruke onih koji ne odgovaraju građanima?

Nacionalizacija NIS-a – „rešenje“ koje već znamo