Hajde da razgovaramo
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
„Hajde da razgovaramo“ – često zvuči kao poziv na dijalog, ali u našem društvu to se sve češće pretvara u frazu bez sadržaja. Kako, predsedniče, da razgovaramo kada ste građane nazivali pogrdnim imenima, kada ste obesmišljavali svaku kritiku i svaku sumnju? Studenti su vrlo jasno rekli: raspišite izbore pa ćemo razgovarati kroz programe, debate i argumente. To je jedini okvir u kojem dijalog dobija smisao.
Ali, problem je mnogo dublji i ne tiče se samo odnosa vlasti i građana. Danas je teško razgovarati i unutar porodice, među prijateljima, u komšiluku, pa čak i u malim grupama ili zajednicama. Najgora rečenica koja se sve češće čuje jeste: „Nećemo o politici.“ A upravo politika, hteli mi to ili ne, oblikuje naše živote – od plata i penzija, do toga da li će nam deca ostati u ovoj zemlji ili otići.
Dakle, problem nije u politici, nego u načinu komunikacije. Nije sporno imati različito mišljenje – sporno je kada izostane elementarno poštovanje. Umesto da se saslušamo, mi vičemo jedni na druge, isključujemo, vređamo i lomimo mostove dijaloga.
Posebno je zabrinjavajuće što generacije koje bi trebalo da nose iskustvo, mudrost i odgovornost, često ostaju zaglavljene u prošlim vremenima. Ljudi preko pedeset, umesto da budu stub kritičkog promišljanja, često postaju „đuturmi“ – kako se narodski kaže – zarobljeni u rutini i nesposobni da ponude viziju društva u kojem žive.
Zato je pravo pitanje: možemo li uopšte razgovarati, i kako da povratimo smisao dijaloga? Odgovor možda leži u tome da naučimo da slušamo, da poštujemo različitost i da shvatimo da bez razgovora nema ni zajednice, ni politike, ni budućnosti.
Hajde da razgovaramo