Vetar i zemlja: održiva energija ili tihi gubitak poljoprivrede?

Blog Argument

Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)

U ataru sela Izbište, nadomak Vršca, izgrađen je vetropark Košava 1, sa 20 vetroturbina ukupne snage 69 MW. Ovaj projekat obezbeđuje električnu energiju za oko 45.000 domaćinstava i deo je šire mreže obnovljivih izvora u Srbiji. Ipak, uz zelenu energiju, postavlja se i pitanje – kakav je stvarni uticaj vetroparkova na obradivo poljoprivredno zemljište?

Turbine se postavljaju na temelje koji zauzimaju između 200 i 500 kvadratnih metara po jedinici, dok ostatak parcela ostaje dostupan za proizvodnju hrane. U praksi, mnogi poljoprivrednici nastavljaju da seju i koriste zemlju oko turbina, dok istovremeno ostvaruju dodatni prihod kroz zakup zemljišta.

Ipak, postoje i izazovi. Tokom izgradnje često dolazi do zbijanja tla i privremenog narušavanja kvaliteta zemljišta. Pristupni putevi mogu da fragmentiraju parcele i otežaju rad poljoprivrednih mašina. Postoje i zabrinutosti da vetroturbine dugoročno mogu uticati na mikroklimu i vlagu u tlu, iako su ti efekti još predmet istraživanja.

Ukoliko se vetroparkovi pažljivo planiraju, uz poštovanje lokalnih agrotehničkih uslova, oni mogu koegzistirati sa poljoprivredom – pa čak i doprineti opstanku seoskih domaćinstava kroz stabilne, pasivne prihode.

👉 Dilema nije „vetar ili zemlja“ – već kako da vetar ne odnese i zemlju.

Vetar i zemlja: održiva energija ili tihi gubitak poljoprivrede?