Blog Argument mislioca #1
Zamor materijala, zamor društva
Piše: Slobodan Martinović
Protesti traju.
Ljudi se okupljaju, govore, viču, traže.
Ali nešto je drugačije. Nije to bunt, to je umor.
Ne grmi se više, već se preživljava na ulici — kao i kod kuće.
Zamor materijala — to je kada konstrukcija više ne može da izdrži ni sopstvenu težinu.
U tom zamoru, pojavljuje se dilema koja je posebno teška za studente:
Da li pristati na online nastavu koju predlažu naučno-nastavna veća kao kompromis? Da li prihvatiti „digitalni predah“ i time možda odustati od borbe? Ili nastaviti protest u punom kapacitetu, hrabro i do kraja?
Odgovor je jasan: nemojte da pristajete na online nastavu kao zamenu za pravu borbu.
Online nastava nije samo tehničko pitanje — ona je simbol odustajanja od kolektivnog delovanja, od snage zajednice koja može da menja stvari. Prihvatanjem takvog rešenja, gubimo ono što je pravo oružje promena — direktnu, živu interakciju, solidarnost i zajedničku energiju.
Eto, to se sada dešava društvu.
Ne zato što nema razloga za pobunu.
Već zato što nema snage da veruje da nešto može da se promeni.
To je dublji problem od bilo koje političke krize.
To je pitanje vere u mogućnost zajedničkog.
Mi nismo cinični — mi smo istrošeni.
Mi ne odbijamo da se borimo — mi ne znamo više kako.
Ali sad nije vreme za odustajanje.
U tom zamoru, misao mora da preživi, jer bez nje sledeći protest neće imati ni glas.
Bez misli, ostajemo samo buka.
Zato — Pumpaj!
Pumpaj snagu u misao, u nadu, u zajedništvo.
Pumpaj borbu, istrajnost i veru da se može promeniti.
Samo kolektivnom snagom možemo izdržati ovaj zamor i iz njega izaći jači.
Nemojte da pristajete na manje od onoga što zaslužujemo.
Nemojte da pristajete na online nastavu kao zamenu za naš glas na ulici.
Naterajte sve da pumpaju — energiju, veru i zajedništvo.
Jer samo tako možemo ponovo podići konstrukciju društva koja sada klone pod sopstvenom težinom.

Zamor materijala, zamor društva