Pet scenarija: Kako ostatak sveta može odgovoriti Trampovom unilaterlizmu
Blog Argument
Piše: Slobodan Martinović (Subjektivni mislilac)
Politika Donalda Trampa, obeležena povlačenjem iz ključnih međunarodnih ugovora i institucija, ozbiljno je uzdrmala temelje multilateralizma. Tramp nije samo politička pojava – on je simbol šire struje unilatelralizma, nacionalnog protekcionizma i skepse prema globalnim institucijama. U tom kontekstu, svet je bio primoran da preispita sopstvene mehanizme saradnje i odbrane zajedničkih vrednosti. Sledi analiza pet mogućih scenarija odgovora ostatka sveta na ovu promenu globalne paradigme.
1. Strateška autonomija: regionalne alijanse umesto globalnog tutorstva
Ukoliko SAD nastave da se distanciraju od multilateralizma, ostale sile će biti primorane da preuzmu veću odgovornost. Evropska unija već govori o „strateškoj autonomiji“ u spoljnoj i bezbednosnoj politici. Azijske zemlje jačaju veze kroz inicijative poput Regional Comprehensive Economic Partnership (RCEP), a Latinska Amerika oživljava svoje regionalne mehanizme.
Implikacija: Svet bez centra – multipolarni poredak gde se odluke donose regionalno, a ne u Vašingtonu.
2. Oživljavanje i reforma Ujedinjenih nacija
Da bi zadržale relevantnost, UN moraju da se transformišu. To podrazumeva smanjenje zavisnosti od finansijskih uplata vodećih sila (kao što su SAD), reformu Saveta bezbednosti, ali i fokus na nove globalne teme: digitalna prava, klimatska pravda, bioinženjering.
Implikacija: UN kao „neutralna globalna platforma“ koja služi interesima čovečanstva, a ne samo velikih sila.
3. Koalicije po interesima: novi oblik multilateralizma
Ovde se radi o „minilateralizmu“ – saradnji država u manjim, fleksibilnijim formatima. Primeri su koalicije za borbu protiv klimatskih promena, digitalne bezbednosti ili javnog zdravlja (poput COVAX inicijative). Ovo je način da se zaobiđu blokade u većim institucijama.
Implikacija: Svet kao mreža fluidnih koalicija, sa promenljivim liderima u zavisnosti od teme.
4. Geopolitika tehnologije: digitalna diplomatija bez Amerike
Kako SAD guraju „tehnološku suverenost“, druge države ulažu u sopstvene digitalne infrastrukture i protokole (npr. EU Digital Services Act, kineski Firewall model). Ovo otvara prostor za nove oblike globalne saradnje – ali i za fragmentaciju interneta.
Implikacija: Umesto jednog svetskog interneta – više digitalnih ekosistema, sa svojim vrednostima i pravilima.
5. Moralno liderstvo malih i srednjih država
U eri velikih sila koje sve češće deluju samovoljno, pojedine manje države (npr. Island, Finska, Kostarika) preuzimaju inicijativu u oblastima poput ljudskih prava, medijacije u konfliktima, klimatskih rešenja. Njihovo oružje nije vojna ili ekonomska moć, već simbolički kapital i doslednost.
Implikacija: Moralna politika kao novi oblik uticaja – svet se možda neće upravljati silom, već primerom.
Zaključak:
Svet se ne suočava samo sa Donaldom Trampom kao pojedincem, već sa dubljim trendom koji dovodi u pitanje osnove međunarodne saradnje. Odgovor ostatka sveta ne mora biti defanzivan – on može biti konstruktivan, kreativan i oslonjen na nove modele legitimiteta. Ako multilateralizam preživi, to neće biti zato što je sačuvan, već zato što je redefinisan.
Pet scenarija: Kako ostatak sveta može odgovoriti Trampovom unilaterlizmu