Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović
Spasenje
Spasenje je individualno nije kolektivno. Onda nama spasa nema. To su pokazali i ovi izbori.
Imaju seljačke džudže i beogradska elita dve zajedničke karakteristike, sebičnost i pokvarenost. Jedni to pokrivaju “teškim seljačkim životom”, drugi obrazovanjem , kulturom, kapacitetom kako oni to vole kazati.
Posle ovih izbora postavljam pitanje samom sebi, kuda dalje. Izašao jesam na izbore, glasao sam protiv Vučića i SNS-a. Ne pripadam ni pravoj ni nepravoj opoziciji, nisam džuđža seljačka, nisam beogradska elita, ne pripadam sadašnjem mejnstrimu.
Kako živeti u neprijateljskom okruženju. Posle ovih izbora najradije bih pobegao da imam gde. Ne vredi trošiti živce, život na matricu koju ne možeš promeniti jer je spasenje individualno. To znači da se svi moraju pojedinačno promeniti a to je u Srbiji nemoguće.
I ja sam, samo što to mejnstrim mediji nisu objavili, pred izbore dobijao uvrede na ulici od neljudi zbog mog političkog stava.
I na kraju taj Beograd. On je kriv za sve. U njemu sede svi koji imaju moć u vlasti, opoziciji, medijima, civilnom društvu, privredi, obrazovanju, zdravstvu, sportu, estradi, i da ne nabrajam više.
Iz njega sve kreće, unutrašnjost je nemoćna da bilo šta preduzme jer nema moć. On nema kapacitet da izgradi sebe i Srbiju.
