Intervju sa prijepoljskim pesnikom, Radetom Babićem, kome je zabranjena promocija zbirke “Duhovni abortus” u Domu kulture Prijepolje.
Rade Babić rođen 1971 u Ivanju, Prijepolje.
Objavio 7 knjiga i to:“Prolazak kroz crveno”, 2000; “Kraj filma”, 2005; “Kad vreme pojede ljubav”, 2007; “Sve se ćutanjem završi”, 2012; “Uspavanka za naivne”, 2018; “Portret jedne zemlje”, 2019; “Duhovni abortus”, 2022;
1. Kako živiš Rade Babiću, u ovim vremenima?
U ovim, kao i u svim onim prethodnim živim od svog rada. Rešio sam da ostanem na selu i radim svoju zemlju. Sa druge strane ova vremena su psihološki mnogo teža za život, to možda izgleda malo čudno jer su iza nas ostali i ratovi i sankcije ali narod je tek sad psihički totalno potonuo. To se primećuje na svakom koraku i bezvoljnost, apatija, otuđivanje, niko ne nudi ništa a svi čekaju da se nešto desi ali po mogućstvu bez njihovog učešća.
2. Da li je istina, o kojoj pišeš u zbirci “Duhovni abortus”, razlog otkazivanja tvoje književne večeri u Domu kulture?
Da. Vlast je pogrešno procenila da će zabranjivanjem promocije koja se održava pod njihovim krovom, jer sve su institucije njihove, sprečiti na neki način istinu da se čuje ali izazvali su suprotan efekat. Navikli su se da svi ćute al ja ne mogu da ćutim i da dopuštam da mi neko vređa inteligenciju ma koliko ona bila velika ili mala.
3. Šta ti je inspirativnije, ljubav ili surova realnost?
Kad čovek piše ljubavne pesme on se na neki način potroši, istina privremeno, jer u ljubav se unosi duša, a dušu nam svakodnevno truju dok se ova surova realnost sama piše, tu inspiracije ima i previše i ja se trudim da je kontrolišem, jer ako bih joj se prepustio bila bi u stanju da uguši sve one tanke ljubavne niti.
4. Gde vidiš održivi razvoj opštine Prijepolje?
Sa ovakvom garniturom političara ne vidim ni na jednom lepom mestu,naravno ima tu par ljudi koji se bori i trudi ali su im uglavnom ruke vezane. Turizam i poljoprivreda bi trebali da nam budu osnov svega ali mi tu nemamo ni ono najosnovnije, puteve, a uskoro ako se ovako nastavi nećemo imati ni ljude.
5. Da li je Srbija zrela za promene 3. aprila?
Srbija je odavno zrela za promene, sad da li će neko taj “zreli plod” ubrati i iskoristiti ili će pustiti da satrune je veliko pitanje. U velikim gradovima postoji šansa za to dok je Prijepolje uvek zaostajalo bar za jedan izborni ciklus u odnosu na ostale.
Centar za istraživanje u politici Argument
