Blog #Argument

Piše: Slobodan Martinović

12.mart

Tog 12.marta 2003.godine, oko jedanaest časova, krenuo sam u Gradsku biblioteku kod direktorke koja je bila moja zamenica u Opštinskom odboru G17plus Prijepolje, vezano za pripremu sednice OO. Na putu do biblioteke dobio sam obaveštenje, putem telefona, da sam isključen iz G17plus. Razlog mog isključenja je bio moj kritički mejl upućen centrali stranke. Unutarstranačka demokratija ne postoji.

Na dobijenu informaciju, da sam isključen, zaboravio sam da odem u biblioteku već sam otišao u kancelariju OO. Iznerviran na vest dočekao sam i vest, od zamenice, da su pucali na premijera Zorana Đinđića.

Taj pucanj je odredio sadržaj Srbije koji traje do dana današnjeg. On je odredio i moju životnu sudbinu. Te nepune tri godine sam bio integrisan u zajednici. Računam tu i socijalističku Jugoslaviju, sretno detinjstvo, odrastanje, školovanje, sport.

Od 12.marta do danas, nemam pristup ni mesnoj zajednici a kamoli nekom državnom poslu. Na margini društva, iako su se menjale razne vlasti.  Sa te margine, nisam primao platu,  uspeo sam da preživim, da se obrazujem, zasnujem porodicu.

Ta Zoranova iskrica  daje snagu da čovek poveruje da se vredi boriti i kada je čitav sistem protiv tebe.