Piše: Slobodan Martinović

Ako je pop grešan, molitva nije

Već više od godinu dana, svakog petka, sa dragim ljudima različitih profesija, konfesija,  gde dominiraju teolozi učestvujem u teološkim razgovorima. Svako iz svog bića, nameće, svedoči svoju komunikaciju sa bogom. Baš smo sada, u petak, vodili razgovore o razlici  između svedočenja i nametanja putem propovedanja, budući da svakako vršimo uticaj.

U subotu sam bio na protestima. Subotički sveštenik je hteo da “probije” blokadu. Demonstrante je nazvao ruljom, hvalio se šta je sve učinio za građane i grad Suboticu, kako je pomagao ljude u nevolji. Pokazao je gordost. U hrišćanstvu to je najveći greh.

Citat iz knjige „Religija“ Đure Šušnjića: „Valja se odupreti iskuštenju da se vera vrednuje po tome kako su je protumačili i primenili verski ideolozi. Ako je crkva božanska i ljudska ustanova, onda grehovi i greške dolaze od njenih članova, a ne od dogme na kojoj ona počiva. Sveti Sava je dobro isktakao: „Ako je pop grešan, molitva nije“. Ne samo što svaka crkva čuva i brani svoje učenje, nego ga i širi putem propovedanja, koje graniči sa ubeđivanjem i ispiranjem mozga: ne može niko da propoveda, a da u isto vreme ne vrši uticaj! „Jer u svakome do nas spava po jedan verski ideolog, koji je spremniji da istinu drugima nameće nego da za nju svjedoči.“