Piše: Slobodan Martinović
12.mart 2003. godine
Tog 12.marta 2003. godine sam isključen iz G17. Oko 11 časova me je nazvao predsednik IO i saopštio da su me isključili iz stranke. Ja sam mislio da postoji unutarstranačka demokratija ali sam se prevario. Da li je u pitanju moja naivnost, glupost, do dana današnjeg nije mi jasno.
Oko 13 časova su javili da je ubijen premijer Zoran Đinđić. U jednom danu dve vesti koje su odredile i moj život. Od tog dana ja sam na margini društva, bez prava na stalan posao, etiketiran od strane političara kao nepoželjan u strukturama gde se odlučuje.
Čitava jedna garnitura od političara i dan danas živi od nasleđa i dela Zorana Đinđića. Trutovi. Pocepali su Demokratsku stranku na više od deset frakcija i niko ne postade lider. Drugi su postali preletači, treći su uložili novac stečen u politici u stanogradnju.
Sa ove vremenske distance, pokojni premijer Zoran Đinđić nije imao šansu da preživi 12.mart.
